Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom danas stupio na snagu: Ko će imati koristi od tržišta od 1,4 milijardi potrošača

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog ovo znači da je od danas otvoreno tržište od 1,4 milijarde ljudi.

„Sporazumom je obuhvaćeno oko 20.000 proizvoda, a od danas je 60 odsto te robe oslobođeno carina, dok će u narednih pet do deset godina to biti još 30 odsto robe. Istovremeno, najosetljiviji proizvodi iz Srbije, pre svega poljoprivredni, ostaće zaštićeni“, naveo je Mali u objavi na Instagramu.

On je naveo i da naša privreda može da plasira na kinesko tržište sveže voće i povrće, farmaceutske proizvode, proizvode hemijske i mašinske industrije po mnogo povoljnijim uslovima.

„Srpska sveža jabuka, borovnica, suva šljiva, sveža junetina od danas se konkurentnije mogu plasirati na veliko kinesko tržište koje će našim firmama doneti dodatnu zaradu i priliku da dalje šire poslovanje“, napisao je Mali.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Tomislav Momirović ocenio je da će sporazum značajno unaprediti izvozne mogućnosti i konkurentnost kompanija iz Srbije, što će doprineti proširenju investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji.

On je danas tokom predstavljanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine u Novom Sadu istakao da je „pred nama još mnogo posla kako bismo maksimalno iskoristili potencijale ovog sporazuma koji otvara vrata ka tržištu sa preko 1,4 milijarde potrošača“.

Prema njegovim rečima prvog dana stupanja sporazuma na snagu, 60 odsto robe će biti oslobođeno carina, a u narednih pet do 15 godina očekujemo dodatno oslobađanje carina za 30 odsto robe, dok će najosetljiviji industrijski i poljoprivredni proizvodi biti i dalje zaštićeni.

Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije i Кine obuhvaćeno je više od 20.000 proizvoda, oko 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih, a to znači da je 60 odsto oslobođeno carina, dok će u narednih pet do 10 godina biti još 30 odsto robe.

Кompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom, kako se navodi, moraju da dokažu da je 50 odsto vrednosti svakog proizvoda, koji se izvozi, nastalo u matičnoj državi.

Ipak stručnjaci napominju da se više od 90 odsto srpskog izvoza u Kinu sastoji od bakra i proizvoda od bakra koje u Srbiji kopa kineski Ziđin.

Osim toga, pravilo o akumulaciji porekla, prema kom više od 50 odsto proizvoda mora biti proizvedeno u Srbiji kako bi pri izvozu u Kinu carina bila smanjena ili ukinuta, znatno ograničava izvoz naših industrijskih proizvoda, s obzirom da je veliki deo industrije u rukama stranih kompanija, posebno u oblasti autoindustrije.

S druge strane, pitanje je da li poljoprivredni proizvodi kao što su jabuke mogu da izdrže visoke troškove transporta do Kine.

Stručnjaci vide šansu za prehrambene proizvode višeg nivoa prerade kao što su vino i rakija, ali za njih je prelazni period tokom kog će se carine smanjivati 10 godina.