Kome više odgovara sporazum o slobodnoj trgovini: Vučić sledeće nedelje potpisuje tri sporazuma sa Kinom

Pre svega radi se o Sporazumu o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da otvori granice za srpsku robu u Kini i obrnuto, za kinesku robu u Srbiji, smanji ili ukine carine za veliki broj proizvoda. Iz dosadašnjih izjava zvaničnika ne može se zaključiti da li će sporazum obuhvatiti i investicije i usluge, kao ni to da li su naši pregovarači izvukli neke ustupke kako bi zaštitili domaću industriju koja bi se mogla naći na udaru kineske robe.

Druga dva sporazuma, koliko se moglo razumeti iz izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom otvaranja auto-puta Ruma-Šabac je sporazum o izgradnji puta od Bačkog brega na granici sa Mađarskom do Kikinde, odnosno granice sa Rumunijom.
Takođe, on je pomenuo i „veoma važan dokument koji se tiče kliringa juana“.

O sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom govori se još od početka prošle godine, a najavljivalo se da će biti potpisan do kraja 2022.

Dosadašnja trgovinska razmena sa Kinom je u najmanju ruku bila asimetrična. Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla je za 1,17 milijardi dolara.

Ipak, izvoz u Kinu raste neverovatnom brzinom. Izvoz Srbije u najmnogoljudniju zemlju sveta (ako je do sada nije prestigla Indija) u 2013. godini iznosio je svega devet miliona dolara, a u 2018. se udesetostručio na i dalje skromnih 92 miliona dolara. U narednih pet godina se naš izvoz udvanaestostručio na pomenutih 1,17 milijardi dolara.

Naravno, objašnjenje leži u istočnoj Srbiji, odnosno u privatizaciji RTB Bora i ulaganjima u rudnike bakra.

Naime, prošle godine je izvezeno u Kinu rude bakra i koncentrata za 913,5 miliona dolara, a proizvoda od rafinisanog bakra skoro 133 miliona dolara. Drugim rečima, 90 odsto našeg izvoza u Kinu otišlo je iz Bora.

Ostatak izvoza odnosi se, nažalost, uglavnom na još sirovina. Izvoz drveta je bio oko 38 miliona dolara, a među 10 najvažnijih izvoznih proizvoda, samo jedan je prehrambeni, zamrznuto goveđe meso bez kostiju čiji je izvoz u odnosu na prethodnu godinu povećan za skoro 2,5 puta na 11,7 miliona dolara.

Inače, o prehrambenoj industriji i poljoprivredi uglavnom se govori kao o granama koje će najviše prosperirati slobodnom trgovinom sa Kinom.

Izvoz u Kinu jeste rastao prethodne decenije neverovatnom brzinom, ali je apsolutno gledano, uvoz iz te zemlje rastao nemerljivo više.

Od uvoza od 1,5 milijarde dolara 2013. godine, u 2018. smo stigli do dve milijarde, a onda sledi skok na skoro pet milijardi dolara u 2022. godini.

Najvažniji uvozni proizvodi prošle godine bili su kotlovi sa cevima za 154 miliona dolara, pametni telefoni za 147,6 miliona dolara, zatim hardver za oko 97 miliona dolara, klima uređaji za 70,1 miliona dolara i još niz proizvoda iz skoro svih oblasti.

To što beležimo ogroman deficit u trgovini sa Kinom i nije iznenađenje, jer je Kina najveći svetski izvoznik, ali može da bude razlog za zabrinutost, nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, prosto jer mogu da ponude mnogo više robe nama, nego mi njima.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini korak napred i za uvoznike i za izvoznike.

„To je dobra stvar. Međutim, u kratkom roku, po pravilu, za manje razvijenu zemlju otvaranje donosi manje korsiti nego za dominantnu. Jednostavno, izvoz iz Kine u Srbiju je mnogo veći nego obrnuto. Najveći deo našeg izvoza u Kinu dolazi od kineskih kompanija. Ako izuzmemo njih, pretpostavljam da će najviše koristi imati prehrambeni proizvodi, na primer vino. Moglo bi to biti i meso, ali mi nemamo tolike količine.

U dugom roku gledano, otvara nam se ogromno kinesko tržište. Ovakvi sporazumi se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Imamo sporazum o trgovini sa EU i sada sa Kinom. To su dva velika tržišta na kojima imamo preferencijalni status“, napominje Savić.

On ukazuje i da treba imati na umu da je svet u stanju prekomponovanja i da već sada Kina ima najveći BDP meren kupovnom moći na svetu.

„Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava. To će gledati da iskoriste i strani investitori koji proizvode u Srbiji. Jer, iako je, na primer, nemačka firma, ako proizvodi ovde to se vodi kao srpski proizvod i to može biti argument za privlačenje investicija. Koliko god strane investicije imaju mana, mi nemamo bolju alternativu za razvoj ekonomije“, smatra Savić.

Ipak, treba imati na umu i da sporazumi o slobodnoj trgovini ne znače baš sasvim slobodnu trgovinu. Na primer, uglavnom se primenjuje pravilo domaćeg porekla, koje zahteva da najmanje neki dogovoreni procenat proizvoda, najčešće 50 odsto, bude proizveden u zemlji. To znači da proizvodi koji se samo sklapaju u Srbiji teško da bi mogli da dobiju mogućnost izvoza u Kinu. To je bio i glavni problem zašto nikada Fijat 500 koji se proizvodio u Kragujevcu nije mogao da se izvozi u Rusiju iako imamo i sa njima sporazum o slobodnoj trgovini.

Treba napomenuti i da svaki bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini važi samo do ulaska u Evropsku uniju, kada god to bilo, jer je tada nova članica u obavezi da preuzme spoljnotrgovinsku politiku i sporazume Unije.

Savić dodaje i da bi kliring u juanima trebalo da pojeftini i olakša izvoznicima i uvoznicima, jer eliminiše dvostruke kursne razlike i rizik od promene kursa dolara prema dinaru i juanu.

„Mi sada moramo da promenimo dinare u dolare, pa dolare u juane. Ideja je da se eliminišu kursne razlike i promene kursa dolara. To je i deo neke globalne politike koju vode članice BRIKS da se smanjuje udeo dolara u trgovini“, ocenuje Savić.

Nekada je SFRJ imala klirinški dolar i trgovina sa SSSR se odvijala koristeći ovu dogovorenu valutu.

U nekom trenutku se obračunaju uvoz i izvoz i saldo se isplati ili naplati. Kurs može biti plivajući ili se dogovori neki fiksni kurs dinara i juana koji pruža sigurnost trgovcima“, napominje Savić.

Kada je reč o političkom aspektu ove posete i eventualnim posledicama po Srbiju, Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, za Danas kaže da ovo jeste nastavak balansiranja zasnovan na politici četiri stuba, ali u geopolitičkim odnosima koji su u poslednje vreme veoma dinamični EU i SAD s posebnom pažnjom prate saradnju Srbije sa Rusijom i Kinom.
– Njihove reakcije na potpisivanje ovih dokumenata biće zasnovane u odnosu na uticaj koji bi ovi dokumenti mogli da imaju po interese EU i SAD u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana – zaključuje Pavković.

Podsetimo, šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je u Pekingu da je međusobno poverenje između EU i Kine „narušeno“.

Evropski zvaničnik je dodao da treba raditi na ponovnom uspostavljanju poverenja te da trgovinska neravnoteža između EU i Kine „nije samo kvantitativna, već i kvalitativna“.

Prema njegovom mišljenju, uzrok tome su poteškoće s kojima se suočavaju evropske kompanije kada žele da pristupe kineskom tržištu.

Borelj je u Kini, a na dnevnom redu posete su između ostalog odbrana evropske strategije „smanjenja rizika“ i postavljanje temelja za samit EU-Kina kasnije ove godine.