Sporazum sa EAEU radi opstanka na ruskom tržištu

Naime, kada je osnovana EAEU, 2015. doneta je odluka da svi sporazumi koje te zemlje imaju sa trećim državama moraju da se unificiraju i prošire na sve članice. To su već uradili sa Vijetnamom, Singapurom, Iranom i Kinom, a pregovori su počeli sa Indijom, Egiptom i Izraelom – kaže za Danas Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, i dodaje da je naš cilj bio da se pre svega zadrži izvozni režim sa Rusijom, na koju se odnosi 93 odsto ukupno plasirane robe na tržišta EAEU, ali i da je od značaja to što se mogućnosti šire.

LJajić ističe da je novi sporazum usaglašen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i da je primena za naše izvoznike jednostavnija, ali nije mogao da precizira kada će početi njegova primena jer je pre toga potrebno da se izvrši ratifikacija i u srpskom i u parlamentima svih pet zemalja članica EAEU.

Takođe, naglašava da je 99 odsto srpske roba koja je prethodnim sporazumima bila na bescarinskom režimu zadržalo taj status ali i da su se na spisku našli novi proizvodi, neke vrste sireva, duvan, voćne rakije, cigarete.

– Pokušali smo da kroz pregovore na spisak stavimo i automobile, živinsko meso, šećer i određene vrste penušavih vina, ali to nismo uspeli – kaže LJajić i naglašava da je reč isključivo o ekonomskom dokumentu u kome nama nijednog traga politike.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić objašnjava da je za Srbiju koristan svaki sporazum koji otvara nova tržišta, i ocenjuje da ljutnja Brisela nije opravdana jer mi još uvek imamo autonomnost da donosimo odluke u skladu sa svojim interesima, posebno ako je već i predviđeno da njihova važnost prestaje kada postanemo članica EU.

– Ne očekujem neke značajnije efekte, jer ni sankcije koje je EU uvela Rusiji nisu naročito podigle vrednost našeg izvoza u tu zemlju, on se zadržao na oko šest odsto udela u ukupnom izvozu. Moguće je da će sporazumi više značiti stranim firmama koje posluju u Srbije i koje su i do sada, koristeći srpsko poreklo robe, izvozili najviše u Rusiju. Naša privreda prirodno je integrisana u proizvodne lance EU, sa kojom imamo još povoljnije sporazume. Na primer, nema ograničenja da u robi najmanje 51 odsto udela ima domaća privreda, jer je prihvaćena takozvana kumulacija porekla, što znači da se i udeo u proizvodu koji potiče iz zemalja EFTA i CEFTA smatra domaćim, što značajno proširuje našu izvoznu paletu i na tom tržištu plasira se između 60 i 80 odsto naše robe – kaže Bjelić i dodaje da poziciju Srbije u trgovini sa svetom otežava to što nismo članice STO, pa su tim pre ovakvi sporazumi nužni i dobrodošli.

I privrednici su saglasni da je sporazum dobar i da oni koji već rade sa Rusijom sada imaju mogućnost da se prošire na celu EAEU.

– Ne očekujem da će plasman naše robe biti nešto mnogo veći, ali je svakako bolje da takav sporazum imamo nego da ga nemamo. Metalac, na primer, radi na ruskom tržištu i nama odgovara da dobijemo lakši prolaz na susedne zemlje. Problem je, međutim, to što mi nemamo dovoljno jaku privredu koja bi takav sporazum mogla bolje da iskoristi – kaže za Danas Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac.

Prosek i ispod

Evroazijsku ekonomsku uniju čini pet zemalja – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija. Prema podacima Svetske banke, samo Rusija ima BDP po glavi stanovnika u nivou svetskog proseka, 11.282 dolara u 2018. Sledeći po ekonomskoj snazi je Kazahstan, sa BDP-om od 9.331 dolar i Belorusija sa 6.290 dolara po glavi stanovnika, dok članice na koje je proširen sporazum u trgovanju sa Srbijom imaju Jermenija 4.212 i Kirgistan 1.281 dolar. Srbija po glavi stanovnika ostvarila je u prošloj godini 7.243 dolara, a svetski prosek je 11.298 dolara po stanovniku.