Sporazum sa MMF-om: Najavljuju se nova poskupljenja struje i gasa od maja

Prvo, od vrednosti ukupnog dvogodišnjeg aranžmana od 2,4 milijarde evra, naše vlasti planiraju da odmah povuku milijardu evra.
Kako se navodi u saopštenju MMF-a povodom odobrenja aranžmana ostatak sredstava biće na raspolaganju Srbiji nakon polugodišnjih revizija.
Navodi se i da država namerava da povuče sredstva u dve rate u 2023. godini, dok će ostatak namenjen za 2024. služiti kao mera predostrožnosti.

Stend baj aranžman zameniće dosadašnji savetodavni PCI aranžman sa Međunarodnim fondom.

Čini se da se najvažniji deo programa odnosi se na energetiku. Prema PCI aranžmanu EPS je trebalo da postane akcionarsko društvo do kraja novembra, ali je u novom aranžmanu rok za promenu statusa pomeren do kraja februara.

Kako se navodi u saopštenju Fonda za makroekonomsku stabilnost najvažnije stvari su omogućavanje EPS-u i Srbijagasu da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje struje.

Navodi se da treba napraviti korake ka održivoj energetskoj budućnosti „istovremeno otvarajući mogućnost za učešće privatnog kapitala“.
Usput se kaže i da je važno sprovesti reforme u upravljanju EPS-om i Srbijagasom i kažu da bi zakon koji će regulisati upravljanje džravnim preduzećima trebalo da bude donet do kraja godine. Prema tom zakonu upravljanje i nadzor nad državnim preduzećima biće centralizovani u Ministarstvu privrede, mada se ovo ne odnosi na energetska preduzeća.

Fond očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023. godini, dok će Srbijagas to postići do kraja programa, što je kraj 2024. godine.

Ovo će se ostvariti dobrim delom zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa. Nakon poskupljenja struje u septembru od 6,5 odsto i povećanja naknade za OIE i poskupljenja za privredu od 27 odsto, dodatno kombinovano poskupljenje od 15 odsto trebalo bi prema oceni Fonda da bude dovoljno da EPS pokrije troškove proizvodnje i nabavke struje.

„Ovo će biti postignuto kroz poskupljenje od osam odsto u januaru i osam odsto u maju. Naredna povećanja cena će se primenjivati kako bi se zadržalo pokriće troškova“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Što se tiče gasa, vlada mnogo veća neizvesnost u pogledu cena ovog energenta. Pored povećanja cena za krajnje potrošače u avgustu od devet odsto, Fond procenjuje da bi u srednjem roku moglo biti potrebno povećanje cena za potrošače za 45 odsto.

U izveštaju Fonda navodi se i da osim poskupljenja gasa od 11 odsto u januaru, plavi energent će i u maju za 10 odsto, za koliko bi trebalo da poskupi i u novembru 2023. i maju 2024. godine.

Prema programu budžeske subvencije za ove dve kompanije trebalo bi da prestanu do kraja programa, odnosno za dve godine.

Subvencije EPS-u bi trebalo da budu smanjene sa 0,8 odsto BDP-a u 2022. na 0,5 odsto BDP-a u 2023. i ne bi trebalo da ih bude u 2024. godini.

Subvencije Srbijagasu će biti neophodne i 2024. godine, a iznos će se smanjiti sa 1,2 odsto BDP-a ove godine do 0,7 odsto BDP-a 2024. godine, naravno uz pretpostavku cena gasa na međunarodnom tržištu.

Fond je procenio da bi u sledećoj godini prosečna cena mogla biti 1.370 evra za hiljadu kubika (131 evro po megavatsatu) i 900 evra za hiljadu kubika (86 evra po megavatsatu) u 2024. godini.

Program sadrži i klauzulu za slučaj da cene gasa pređu 250 evra po megavatsatu.

Prema SBA programu država će iz budžeta u 2023. godini izvojiti 1,4 odsto BDP-a i 0,7 odsto BDP-a u 2024. godini za podršku energetici.
MMF je pohvalio zategnutu monetarnu politiku koju je vodila NBS i posebno „stabilizovan devizni kurs“.

Rast BDP-a u sledećoj godini 2,3 odsto

MMF predviđa da će BDP nakon 2,5 odsto ove godine, sledeće porasti 2,3 odsto, da bi se 2024. godine rast vratio na oko tri odsto.
Oni očekuju da će međugodišnja inflacija na kraju godine dostići 15,8 odsto, a prosečna inflacija u 2022. godini 12,1 odsto. MMF procenjuje i da će u decembru 2023. godišnja inflacija pasti na 8,2 odsto, što znači da će prosečna inflacija iznositi 12,2 odsto.
To je više od onoga što je Vlada Srbije planirala u budžetu od oko 11 odsto. U Fondu očekuju javni dug od 56,8 odsto BDP-a u 2022. i 56,4 odsto BDP-a u 2023. godini