Jabuke, maline, šljive, meso…: Kakve mogu biti koristi od sporazuma između Srbije i Egipta?

Kako je pojasnio ministar trgovine Tomislav Momirović, nakon ratifikovanja ovog sporazuma biće ukinute carine za gotovo celu srpsku poljoprivredu.

„Čim Sporazum bude ratifikovan biće ukinute carine od 40 odsto na svežu jabuku, kao i carine od 30 odsto na suvu šljivu i 20 odsto na smrznuto bobičasto voće. Carine na proizvode naše prehrambene industrije koje se sada kreću u rasponu od 20 do 60 odsto polako će krenuti da se smanjuju, dok će biti ukinute i carine na mineralnu vodu i bezalkoholno pivo koje su sada između 20 i 30 odsto“, istakao je Momirović.

Ipak, agroanalitičar Milan Prostran podseća da su sporazumi o slobodnoj trgovini dvosmerna ulica i da se ovim sporazumom egipatsko tržište od 100 miliona potrošača otvara za robu iz Srbije, ali da se i Srbija otvara za robu iz Egipta.

„Mi smo mala ekonomija sa velikim ambicijama, ali nismo poljoprivreda koja je na nivou holandske, pa da možemo biti veliki izvoznik. To jeste bliže tržište nego Kina i neke dalje zemlje Azije, ali pitanje je šta imamo da im ponudimo“, kaže on.

Naš sagovornik podseća da nije svaki sporazum o slobodnoj trgovini u startu bescarinski, već da se uvek ostavi određeno vreme prilagođavanja da bi se došlo do takozvane nule carinskog opterećenja.

„Simpatično je da je ovog puta bilo više reči o tarifnim brojevima, nego o proizvodima. Ono što je najrealnije da izvozimo jesu ozbiljnije količine ratarskih proizvoda, pre svega berzanskih kao što su pšenica i kukuruz, a možemo izvoziti i ulje, šećer. Te robe imamo, a što se tiče mesa, iako smo nekad bili izvoznici ovčijeg i goveđeg, sada je najmanja šansa da tu nešto uradimo. Stočarstvo je na crvenoj liniji, sada ne izvozimo meso ni na tradicionalna tržišta kao što su Italija i Grčka. Ako ne budemo ozbiljno investirali u te grane, bićemo dominantno uvoznici, a ne izvoznici ove robe. Zato prvo moramo da vidimo kud ćemo sa našim stočarstvom, pa tek onda da razmišljamo o izvozu. Imamo osnov da podignemo stočarstvo zbog kukuruza, ali naši veliki proizvođači radije uvoze“, dodaje Prostran.

Ipak, kaže agroanalitičar, Srbija ima voća za izvoz. Prema njegovim rečima, egipćanima jabuka može biti interesantna, ali i zaleđeno voće kao što su malina, višnja i šljiva.

„Oni koriste te vrste voća, posebno šljivu za kus kus. Što se tiče uvoza, Egipat ima da ponudi mandarine, pomorandže, urme, ali i proizvode iz tekstilne industrije kao što je pamuk, začini, čajevi, koža“, objašnjava Prostran.

Sa tim je saglasan i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, koji kaže da se u spisak izvoza mogu dodati i kajsije, breskve, ali i meso.

„Do sada je izvoz bio simboličan i uglavnom smo im izvozili duvan i namensku industriju, vojnu opremu. A sada se izvoz najpre odnosi na poljoprivredne proizvode, jer za industrijske postoji period prilagođavanaja od 10 godina, što znači da benefiti neće biti odmah“, dodaje Stanić.

On podvlači i da je povoljna okolnost to što srpske firme mogu investirati u Egiptu, što im omogućava da prodaju robu kao proizvode egipatskog porekla bez obzira na to što je kapital iz Srbije.

„S obzirom da se govori o saradnji iz oblasti investiranja u Egiptu, naše firme mogu izaći na egipatsko tržište i „bacati“ proizvode dalje na tržište Afrike, jer oni imaju sporazume o slobodnoj trgovini unutar afričkog kontinenta, takozvane Afričke unije“, objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, kaže Stanić, kada bi proizvodi direktno iz Egipta dolazili u Srbiju bili bi jeftiniji zbog manjih carina.

„Kada bi se tako povoljnije nabavljeni koristili u preradi za finalne srpske proizvode, bili bi manji troškovi proizvodnje i time bi se podržala konkurentnost pri plasiranju na drugo tržište, odnosno u Evropsku uniju“, objašnjava on i dodaje da Srbija iz Egipta uglavnom dobija minerale, kao što su fosfati ili ureu koja se koristi za đubrivo i poljoprivredu.

Osim sporazuma o Slobodnoj trgovini, potpisan je i Sporazum o saradnji Beograda i Kaira, a kako piše na sajtu Grada Beograda, predviđeno je da dva grada razmene iskustva o, između ostalog, upravljanju komunalnim sistemima, saobraćaju, vodosnabdevanju, ali i zaštiti životne sredine i kulturnog nasleđa.

Međutim, ekomonista Mahmud Bušatlija smatra da u tom smislu Kairo i nema mnogo da ponudi Beogradu, sa jedne strane, jer ni sam nije dovoljno uređen, a sa druge, jer okruženje nije isto.

„Kairo nema neku strašnu infrastrukturu kada se uporedi sa drugim gradovima i nema bogzna šta posebno da nam pokažu, jer imaju drugačiju klimu, kišu, vetrove. Jugoslavija je imala sličnih ugovora sa mnogim zemljama, i to je više kulturološki vid saradnje među gradovima sličnih interesovanja“, kaže on.

Sa druge strane, ako izolovano posmatramo Sporazum o slobodnoj trgovini, Bušatlija kaže da bismo jedino mogli izvoziti poljoprivredne proizvode, ali da trenutno nemamo šta da ponudimo Egiptu, jer nemamo dovoljno hrane ni za sebe.

„Takve ugovore imamo sa Evropom, oslobodili smo sve njihove robe kada ulaze kod nas, dok oni imaju neke druge režime prema našoj robi, ali mi smo njihova kolonija pa im se može. Takođe i sa Kinom, Rusijom, Iranom, Turskom, ali rezultati tih ugovora nisu vidljivi. Zato se prvo mora videti čime raspolažemo da bi razmenjivali sa drugom zemljom, a kada je Egipat u pitanju mi smo ranije uvozili dosta njihovog pamuka, a sada nema ni to ko da obrađuje“, poručuje on.

Podsećamo, u Kairu je u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Egipta Abdela Fataha el Sisija potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i još 10 bilateralnih sporazuma o saradnji u drugim oblastima.