foto (BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIĆ)Među brojnim sporazumima Srbije i Kine, koji su potpisani tokom zvanične posete predsednika te zemlje Si Đinpinga Beogradu, nema nijednog iz oblasti elektroenergetike, a razlog za tako nešto treba tražiti u činjenici da je u tom segmentu naša zemlja prevashodno vezana za evropske standarde, smatra domaća stručna javnost.
Istina, ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović razmenila je jedan memorandum o razumevanju sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom, ali se on ipak odnosi na sektor geologije i rudarstva.
U javnosti se, povodom toga, mogu čuti spekulacije da su nadležni u Srbiji nezadovoljni što izgradnja bloka B3 u Termoelektrani “Kostolac”, vredna 618 miliona dolara, koja je započeta 2017. godine, još uvek nije završena i neće biti, kako sada stvari stoje, najranije do jula tekuće godine, te ne žele da ulaze u nove projekte tog tipa sa kineskim partnerima.
To postrojenje, snage 350 megavata, kao što je poznato gradi kineska kompanija CMEK.
Takođe, mogu se čuti mišljenja da Beograd, koji u svojoj politici pokušava da balansira između Kine i Rusije sa jedne i Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije sa druge strane, želi da strane investicije raspodeli “ravnomerno” kako ne bi izazvao nezadovoljstvo nijednog od postojećih centara moći.
Drugim rečima, vodi računa da u elektroenergetskom sektoru posao dobijaju i kompanije iz zapadnih zemalja.
Postoje i tumačenja da razloga da se potpiše neki memorandum iz oblasti elektroenergetike ovog puta prosto nije bilo, jer je početkom godine resorno ministarstvo već potpisalo memorandum o razumevanju sa kineskim kompanijama Šangaj fengling renjubls i Ziđin koper o ulaganju dve milijarde evra u izgradnju vetroelektrane kapaciteta 1.500 megavata, solarne elektrane kapaciteta 500 megavata i fabrike za proizvodnju vodonika.
Eksperti pak ističu da je ta investicija od daleko većeg interesa za Peking nego za Beograd, jer bi Ziđin iz tih kapaciteta dobijao značajan deo električne energije potrebne za proces proizvodnje u toj fabrici.
To bi u praksi značilo da bi kineska kompanija kupovala manje struje od Elektroprivrede Srbije nego što je to sada slučaj.
Takođe, treba navesti da će ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sutra u Beogradu potpisati okvirni sporazum o postrojenju za preradu nafte i naftnih derivata sa kompanijom China Energy International Group i memorandum o razumevanju sa kompanijom Hunan Rich Photovoltaic Science & Technology za projekat fabrike solarnih panela i saradnji u oblasti obnovljivih izvora energetike.
Interesantno je da ovaj dokument, koji je u jednom segmentu vezan, ne za izgradnju elektroenergetskog postrojenja, već opreme potrebne za to, nije potpisan danas zajedno sa drugim bilateralnim sporazumima već dan kasnije i u trenutku kada će zvanična poseta Si Đinpinga Srbiji već biti okončana.
Ekspert za energetiku Željko Marković kaže za Danas da je veoma teško dati odgovor na pitanje zbog čega nije potpisan nijedan sporazum između Srbije i Kine iz oblasti elekroenergetike tokom posete Si Đinpinga Beogradu.
View this post on Instagram
– Ono što treba naglasiti je to da je Srbija u tehničkom smislu vezana za elektroenergetski sistem Evrope. I tu se ne radi o nekakvom izboru u kome se donose odluke s kim će se sarađivati u toj oblasti već o istorijskoj činjenici da mi pripadamo elektroenergetskom sistemu Evrope i da shodno tome s njom imamo iste standarde kada je reč o izgradnji proizvodnih postrojenja. Stoga je sistem u Srbiji u značajnoj meri upućen na evropske standarde u elektroenergetici. Tako da u datom trenutku možda jednostavno nema prostora za konkretnu saradnju sa Kinom na tom planu. To naravno ne znači da kada je reč o elektroenergetskom sektoru Beograd i Peking ne sarađuju. Poznato je da se saradnja na tom planu odvija kao i koji su to projekti. To podjednako važi i za druge zemlje van Evrope, poput recimo Japana – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, projekat izgradnje obnovljivih izvora energije u okolini Bora je investicija koja će Ziđinu obezbediti da značajne količine struje dobija iz tih postrojenja.
– Na taj način kineska kompanija bi u velikom obimu pokrila svoju potrošnju električne energije i samo manji deo bi morala da kupuje na tržištu. Za Srbiju bi taj projekat bio značajan u segmentu dekarbonizacije – navodi Marković.
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović takođe smatra da je izgradnja vetro i solarne elektrane i fabrike vodonika u okolini Bora prvestveno u interesu Ziđina.
– Ako se uzme u obzir da bi bilo izgrađeno i vodonično postrojenje koje bi služilo kao skladište za struju dobijenu iz vetro i solarne elektrane to znači da bi Kinezi mogli da iskriste svu struju koju dobiju iz obnovljivih izvora energije. S obzirom na to da postoji skladište ne bi morali da je prodaju na tržištu. To znači da Ziđinu ne bi bilo nužno da struju kupuje ni od EPS-a. Smatram da je dobro što sa Kinom ovog puta nije potpisan bilo kakav memorandum o saradnji u oblasti elektroenergetike. Takvi sporazumi su inače potpuno neobavezni, ali kod nas kada se raspisuju tenderi nadležni se onda pozivaju na iste. Nikako nije dobro potpisivati takve sporazume ne samo sa Kinom nego i bilo kim drugim – navodi naš sagovornik.
On dodaje da je odluka da Kinezi grade termo blok u Kostolcu pogrešan potez koji je suprotan interesima srpske elektroenergetike.
– U uslovima u kojima se u Srbiji ne proizvodi dovoljno kvalitetnog uglja ni za postojeće termo kapacitete graditi dodatni je potpuno bespredmetno. Isti zaključak se može izvesti i ako se zna da se od Srbije očekuje da što pre ugasi svoje termoelektrane i da razvija obnovljive izvore energije. U takvoj situaciji gradnja termo kapaciteta od 300 megavata pokazuje da po tom pitanju ne postoji ne samo strateško nego ni bilo kakvo racionalno promišljanje nadležnih – zaključuje Gavrilović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
