Sportistkinja koja je postala kreatorka

Iako je po struci sportska trenerica sa završenim DIF-om, sa 37 godina oprobala se u ulozi dizajnerke i šnajderke. To joj je donelo potpuno novo radno mesto i zaradu za porodicu u brendu „MilaVila“.

“Suprug i ja smo pre nekoliko godina odlučili da napustimo poslove i odemo iz Srbije”, kaže Tamara. “On koje otišao u Ameriku sa mojim bratom kako bismo kasnije mogli i mi da se priključimo, a ja sams e preselila u svoj rodni grad, da bi mi bilo lakše da funkcionišem sa dvoje dece. Uložili smo ceo naš kapital I bili smo dve godine razdvojeni.”

Tamara u svojoju kući, koja je i radionica; Foto: Svefan Đaković

Posle svih muka, preseljenje je propalo jer nisu primljeni za iseljeničku vizu. I slično vreme se zatvorila I firma u kojoj su oboje prethodnih deset godina radili, pa ni tamo nisu mogli da se vrate.

Nakon nekoliko meseci pokušaja pronalska posla, porodica se našla na rubu egzistencije.

“Nisam bukvalno imala novca za hranu jer smo sve potrošili na papire i pripremu za vizu”, kaže Tamara. “Nisam verovala da ću se naći u takvoj situaciji”.

Istog dana majka dvoje mališana ugledala je staru šivaću mašinu svoje mame, odnela ju je na popravku, a zatim počela sama na “ju tjubu” na gleda različite tutorijale u uputstva za šivenje.

Foto: MilaVila

“Krenula sam bukvalno od samog početka, nisam znala osnove šivenja”, priča Tamara. “Kada mi je stigla mašina nisam znala ni da je koristim. Neki delovi mi nisu uspevali ni posle desetog pokušaja.”

Novopečena šnajderka okrenula se dizajniranju odeće za decu, a kao pomoć iskoristila je ono što joj je već pred nosem. Za “modela” je uzela svoju ćerku Milu, a kako je imala malo profesionalnog iskustva u fotografisanju, napravila je i fotografije prvih haljina I objavila ih na društvenim mrežama.

Počela je da kreira originalnu i specifičnu odeću za devojčice, za svaki dan, ali I za svečane prilike.

Ćerka Mila je najčešći model; Foto: MilaVila

“Mila je postala zaštitno lice brenda jer je moj prijatelj koji ima marketinšku agenciju, od njene siluete napravio logo za moj biznis”, objašnjava dizajnerka.

Nakon prvih fotografija na poslovnom profilu na Fejsbusku brenda koji je nazvala “MilaVila”, reakcije ljudi su bile neverovatne.

“Za samo par sati dobila sam preko 100 poruka podrške, među kojima i nekoliko ponuda za saradnju ili pomoć za proširenje poslovanja. Zatim su stigle i porudžbine”, seća se Tamara. “To je bilo samo nekoliko nedelja pošto sam počela. Nisam imala predstavu kako da nastavim sama i preuzmem sve porudžbine.”

Zatim je od drugarice povoljnno kupila dve industrijske šiveće mašine, a da se usavrši dodatno pomogli su joj opet prijatelji, koji su znali više o šivenju.

“Moje modele su svi nazivali originalnim i krojeve prepoznatljivim, a ja još nisam znala da ušijem džep”, priča umetnica. “Radila sam jako kompleksne stvari sa jedne strane, a nisam znala osnove.”

Nakon više od godinu dana, Tamara danas pravi i po tri haljine dnevno, a ovo je biznis od koga može da živi. Okrenula se i fotografiji, pa je nastavila da svoje haljine fotografiše sama sa specifičnom scenografijom. Za novogodišnju kolekciju spremila je I poseban tutorijal. Modeli su, i ovoga puta, njena deca.

Novi brend

MilaVila ima i podbrend za dečake– PetarVuk. On još nije dovoljno razvijen. Tamara prvo želi da podnese zahtev za kredit da bi kupila nove mašine, a zatim proširila radionicu I potencijalno zaposlila radnike.

• Ukoliko i vi imate ili znate uspešnu i originalnu poslovnu priču za rubriku „Ideja za biznis“ možete pisati redakciji sajta Danasa na adresu [email protected]