Inovativna ekonomija podrazumeva spoj kreativnosti, kulture i ekonomije u stalnom međusobnom menjanju. Uspešno utiče na razvoj međunarodne strategije. Inovativna ekonomija podstiče ideje, inovacije, trgovinu i zaposlenost, a istovremeno uspostavlja socijalnu ravnotežu, kulturnu raznolikost i ekološku održivost. U središtu inovativne ekonomije su zastupljeni svi vidovi kreativno kulturne industrije. Inovativna kulturna ekonomija zasniva se na novom načinu razmišljanja i delovanja. Bazira se na novim idejama koje su podstaknute individualnim veštinama, znanjem i talentom. U periodu od desetak godina odvijali su se procesi promena, od industrijske ekonomije, ka informacionoj, a zatim prema digitalnoj i inovativnoj ekonomiji, koja će postati dominantna.
Danas je potrebno stvoriti uslove i omogućiti da dobre ideja realizuju kreativni timovi, a ne vladajuće, odnosno tajkunske, monopolske strukture. Sam kreator je i potrošač, a i pronalazač novog, drugačijeg proizvoda. Naravno da je kreativna ekonomija uslovljena i standardom korisnika, jer je za lepše dizajnirane uređaje potrebno imati i više novca. U kulturnoj inovativnoj ekonomiji potrebno je analizirati informacije i na kreativan način pretvoriti ih u nove ideje i time postići bolju ekonomsku vrednost samih proizvoda. Potrebno je motivisati ljude da kreativnije koriste svoje ideje i veštine, koje će služiti razvoju kulturnih ciljeva. Kada govorimo o kreativnoj industriji, obično ne spominjemo kulturu, iako se u okviru nje nalaze kulturni sadržaji kao što su: kulturno nasleđe zemlje i naroda, film, muzika, pozorište, ostali audiovizuelni mediji, arhitektura. Ekonomska kriza uslovila je pad svetske trgovine od 10 do 15 odsto, dok kulturna inovativna dobra beleže rast od gotovo 14 odsto, postajući jedan od najbitnijih sektora, što je dokaz da su kultura i kreativnost pokretači snažnije i inovativnije ekonomije.
Srbija ima potencijal da postane veliki izvoznik softvera, ali su nam za to potrebni kadrovi i pomoć države da bi izvozili programe za komunikaciju, muziku, tonove, aplikacije za pametne telefone, sportsko klađenje… Najvažnija tržišta su zemlje zapadne Evrope i SAD, od kojih Srbija zarađuje rekordnih 200 miliona dolara. U srpskim softverskim firmama rade vrhunski IT stručnjaci. Jedna od njih, zapošljava čak 40 doktora nauka. Konkurenti u ovom poslu su nam Kina, Indija i Pakistan. Država Srbija treba da okupi ljude, koji dobro poznaju programiranje, stvaraju muziku, ili video-zapise, a zarade su fantastične. Ovo se odnosi i na druge oblasti inovativne ekonomije. Kultura koriguje ekonomiju, a ona unapređuje kulturu. Tako se stvara odnos koji kontroliše sam sebe. Najbolji primer su društvene mreže: Amazon, Fejsbuk, Gugl, Jahu, koje se utrkuju u zadovoljavanju potreba svojih korisnika. One sada zarađuju ogroman novac, ali rade na tome da sada i u budućnosti, korisnici njihovih usluga svojim kreativnim idejama, ostvare odgovarajući prihod. Odnos ekonomije i kulture složeniji je nego ikad, jer se neprestano nadograđuju i međusobno dopunjuju.
Autor je posebni savetnik ministra za kulturu i informisanje
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
