Spremni da prihvate i parcele u drugom ataru

 Činjenica je da se poljoprivredno zemljište, oduzeto bivšim vlasnicima nakon komunističke kolektivizacije, najsporije vraća od sve imovine obuhvaćene restitucijom. I niko ne odgovara na pitanje zašto je državna administracija posebno osetljiva na obradive parcele i zašto kao argument nudi objašnjenje da se većini naslednika ne može vratiti originalna zemlja jer je komasirana? Kao protiv argument može se navesti podatak da originalno zemljište nije vraćano ni početkom devedesetih godina, kada su opštinske komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemlje odlučivale o konfiskovanom poljoprivrednom zemljištu koje je takođe komasirano. I odgovarajuća zemlja je vraćena. Imajući sve to u vidu na mestu je pitanje da li je ponuđeni Nacrt izmena i dopuna Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju izgovor države za neizmirivanje obaveza prema bivšim vlasnicima, ili nudi izlaz iz ove pat pozicije? U Agenciji za restituciju objašnjavaju da su izmene Zakona, koji je usvojen 2011. godine, posledica potrebe za efikasnijim postupanjem po zahtevima za vraćanje oduzete imovine, čime bi se, s jedne strane, omogućilo odlaganje izmirivanja finansijskih obaveza države po osnovu obeštećenja, a s druge strane, ubrzao bi se postupak vraćanja oduzete imovine starim vlasnicima.

– Jedna od najvažnijih izmena odnosi se na davanje mogućnosti starim vlasnicima da ostvare pravo na zemljište iz komasacije. Na takvo zakonsko rešenje čekalo se od početka restitucije jer je odmah bilo jasno da Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nije precizno rešio to pitanje. To je ujedno i razlog što je od svih nekretnina do sada najmanje vraćeno oranica – komentariše Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Prema njegovim rečima, Agenciji za restituciju stiglo je oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, čime je obuhvaćeno oko 40.000 građana. Sekulić ističe da bez izmena zakona bivši vlasnici oduzetog zemljišta ne mogu da ostvare svoje pravo.

Za razliku od drugih delova Srbije, u Vojvodini je 80 odsto zemljišta komasirano, što znači da se granice parcela sada ne podudaraju sa stanjem pre komasacije. Zato su pojedini vlasnici spremni i na supstituciju, odnosno vraćanje odgovarajućeg zemljišta na drugom mestu. U zrenjaninskom Udruženju poljoprivrednika podsećaju da je njihovim članovima devedesetih godina država vratila oduzetu zemlju po osnovu konfiskacije, dok se sada vraća zemljište oduzeto po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonijalizaciji iz 1946. godine. „Kažu da ne mogu da nam vrate oduzete parcele zato što nema zakona o supstituciji, a ne mogu ni da nas obeštete davanjem obveznica, jer moraju prvo da nam ponude zemljište. Kanda će to sve da pokrije prašina. Mislim da se državi osladio prihod od naših oranica“, ogorčen je Milan Stajić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Za problem supstitucije rešenje je ponudila Radna grupa koja je krajem prošle godine uzradila nacrt izmena i dopuna zakona o restituciji, kako bi se proces vraćanja imovine olakšao i ubrzao. Međutim, taj nacrt je bez objašnjenja povučen na sednici vladinog Odbora za finansije 19. decembra, a Mreža za restituciju je tražila odgovor na pitanje ko je odgovoran za takav ishod. Pola godine kasnije, predlog izmena zakona Skupštini je uputio i zaštitnik građana Saša Janković, a nakon protesta naslednika radna grupa ponovo se okupila kako bi završila posao koji je prošle godine stopiran. Oko supstitucije, kažu, pronaći će se kompromisno rešenje, ali se u međuvremenu pojavila nova tačka razlaza. Naime, insistirajući na zaštiti državne svojine, Ministarstvo poljoprivrede zahteva da se iz restitucije izuzme ono poljoprivredno zemljišta na kojem se nalaze sistemi za navodnjavanje.

Koordinator Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić tvrdi da je najveći protivnik izmena Zakona o restituciji Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište. On je izneo podatak prema kojem samo JP Srbijašume i Ministarstvo poljoprivrede zajedno koriste više od milion i po hektara državnog šumskog i poljoprivrednog zemljišta. „Pritom ne vode evidenciju niti obaveštavaju nadležne organe o tome. Nepopisana imovina lako postaje predmet nesavesnog, nenamenskog ili nezakonitog postupanja kao i krađe“, tvrdi Antić.

Pitanje restitucije otvoreno je sa formalnim zahtevom Evropske unije u procesu pridruživanja. Zato je Srbija 2011. godine donela Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji se zasniva na vraćanju imovine u naturi, gde god je to moguće. Nepremostiva prepreka u realizaciji ovog posla jeste nedostatak preciznih podataka o zemljištu koje Srbija poseduje. Nijedan državni organ, lokalna samouprava, pa čak ni Geodetski zavod, nemaju pouzdanu evidenciju poljoprivrednog zemljišta.

Poljoprivredni fond nije ugrožen

– Sudeći prema podacima iz pristiglih zahteva bivšim vlasnicima trebalo bi da bude vraćeno oko 96.000 hektara zemljišta. Pošto Srbija raspolaže sa više od 540.000 hektara obradivih površina, jasno je da time poljoprivredni fond neće biti ugrožen. Starim vlasnicima i njihovim naslednicima biće vraćene iste parcele koje su im i oduzete, a ako to nije izvodljivo, biće im ponuđene parcele u susednoj katastarskoj opštini – objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Vraćeno 3.497 hektara oranica

Prema najsvežijim podacima Agencije za restituciju, do sada je vraćeno 3.497 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najviše oranica vraćeno je u opštinama Sombor, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica. Nakon dužeg zastoja vraćanje zemlje počelo je i u opštini Zrenjanin. Na nuli su, odnosno bez ijednog vraćenog hektara, u opštinama Ada, Alibunar, Bačko Gradište, Bečej, Vrbas, Žabalj, Zemun, Kikinda, Novi Bečej, Senta i Sremski Karlovci. Sve su to mesta sa razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom. Potpis za sliku: Ko koči proces restitucije poljoprivrednog zemljišta: Najviše oranica vraćeno u opštinama Sombor, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica