Za smanjenje sive ekonomije kao višesložnog problema neophodne su aktivnosti svih aktera na tržištu.
Mora postojati odgovarajući regulatorni okvir, sprovođenje kontrolnih mera, kreiranje preferenci ka rešenjima koja su dobra za tržište, sa sve to sa snažnim fokusom na obrazovanje – kaže u razgovoru za Danas DŽordž Sajmon, predsednik Divizije za centralnu i istočnu Evropu Masterkarda.
Procenjuje se da je nivo sive ekonomije u Srbiji na oko 30 odsto BDP-a. Može li elektronsko plaćanje pomoći u smanjenju ove cifre?
– Tehnologija, a konkretno platne kartice i drugi oblici elektronskog plaćanja, dokazano ima pozitivne efekte na smanjenje sive ekonomije. Ovde je ključna reč transparentnost. Kod elektronskih plaćanja se transparentnost podrazumeva, postoji jasna evidencija o tome kada i gde se vrše transakcije, a taj zapis je na raspolaganju finansijskim institucijama i poreskim organima. Transparentnost praktično eliminiše rizik od utaje poreza, a upravo je to jedan od stubova na kojima se gradi stabilan finansijski sistem svake zemlje.
Tehnološka rešenja su dostupna, a njihova masovna upotreba u svakodnevnom životu je ono što zaista doprinosi borbi protiv sive ekonomije. Na primer, kartice ljudima štede vreme i čine njihove svakodnevne transakcije jednostavnijim i sigurnijim od keša, te ovi faktori podstiču češća kartična plaćanja. Ono što takođe motiviše ljude da koriste kartice su promocije ili nagrade, kao što je i nagradna lutrije sa računima i slipovima koja se trenutno organizuje u Srbiji, jer osim standardnog seta pogodnosti, korisnici kartica imaju i dodatnu vrednost. Takva „šargarepa“ pomaže da se građani edukuju i izgrade preferenciju ka elektronskim plaćanjima, a posledično, pomaže i da se smanji nivo sive ekonomije.
Gde je Srbija u odnosu na druge zemlje u regionu kada je reč o korišćenju platnih kartica?
– Srbiji i ostatku Balkana je zajednička činjenica da upotreba kartica raste iz godine u godinu, a da tempo rasta diktiraju drugi tržišni uslovi. Finansijska kriza imala je za rezultat da ljudi postanu bolje informisani o pojedinim finansijskim proizvodima, pa sada imamo situaciju da su debitne kartice najčešće korišćeni kartičarski proizvod na svim tržištima. Srbija je, na primer, bila prvo balkansko tržište gde smo uveli našu beskontaktnu platnu tehnologiju i ona sada ne samo da je dostupna na svim tržištima, već zaista imamo visok stepen penetracije beskontaktnih plaćanja. Recimo u Bosni i Hercegovini, više od trećine svih Masterkard kartica na tržištu su beskontaktne i do tog udela smo došli za samo dve godine otkako je beskontaktno plaćanje omogućeno u BiH.
Mobilna plaćanja takođe ulaze na Balkan i njihova premijera je bila u Bugarskoj. Nedavno smo najavili dugoročno partnerstvo sa TICKEI startapom, a zajedno sa Sofijskim metroom, pokrenuli smo pilot-projekat za mobilno plaćanje karata za prevoz putem pametnih telefona. Na kraju, kao još jedan primer trenda razvoja Balkana, Srbija i Bugarska će biti prva regionalna tržišta na kojima će od ove godine biti dostupna naša platforma za digitalna plaćanja putem svih kanala, Masterpass.
Po Vašem mišljenju, koji regulativni potezi bi doveli do većeg udela elektronskih plaćanja?
– Svaka zemlja ima različite planove i sredstva za podsticanje elektronskih plaćanja. Neke zemlje praktikuju strogu kontrolu nad obaveznim uvođenjem POS terminala na trgovačkim lokacijama, neki imaju pragove za elektronska plaćanja, neke omogućavaju uplatu poreza i komunalnih računa putem interneta ili kartica, ima zemalja u kojima su spojene platna i identifikaciona kartica, i tako dalje.
U Srbiji već postoji u mestu uredba o obaveznom posedovanju POS terminala za privredne subjekte, ali se ona ne primenjuje striktno. Imajući u vidu da su 2017. i 2018. proglašene godinama borbe protiv sive ekonomije, može se očekivati da će se postojeći propisi striktnije primenjivati ili da će doći do usvajanja novih, ali se sve na kraju svodi na njihovu praktičnu primenu. Ako oni koji koriste elektronska plaćanja, a to su pre svega potrošači i trgovci, vide svoju korist u tome, penetracija elektronskih plaćanja će se povećati. Zato mi radimo sa svojim partnerima na tržištu da edukujemo zainteresovane strane o bezbednosti, praktičnosti i fleksibilnosti kartica i drugih oblika elektronskih plaćanja.
Da li postoje promene u načinu na koji potrošači koriste platne kartice?
– Glavni trend u regionu Centralne i Istočne Evrope je da plaćanja prelaze sa kartica na digitalne formate. To je sasvim razumljivo s obzirom da u proseku potrošači provedu više od četiri sata dnevno na svojim pametnim telefonima, pa žele da se objedine što više funkcionalnosti u samo jednom uređaju koji njima odgovara. Naše istraživanje Uticaj inovacija pokazalo je da 60 odsto potrošača iz CEE regiona već koriste aplikacije za digitalna plaćanja. Ogromna većina njih (80 odsto) vide svoje mobilne uređaje kao zamenu standardnim platnim karticama, a u zemljama gde je moguće plaćati račune iz aplikacije, skoro 60 odsto potrošača koristi tu opciju.
Šta je specifično za srpske potrošače?
– Naše najnovije istraživanje MasterIndex Srbija pokazuje da je Srbija debitno tržište jer 75 odsto ispitanika poseduje i koristi debitne kartice, a da se kartice uglavnom koriste u supermarketima i na benzinskim pumpama. Od svih digitalnih uređaja, Srbi najčešće koriste pametne telefone i provode oko pet sati na njima, što je iznad proseka za CEE.
Da li je rast onlajn plaćanja u Srbiji u skladu sa sličnim trendovima u regionu i EU ili ne?
– Danas postoji tri milijarde korisnika interneta u odnosu na samo milijardu koliko ih je bilo pre 10 godina. Drugim rečima, 40 odsto svetske populacije je digitalno povezano, a digitalna plaćanja mogu da dostignu 20-30 odsto svih potrošačkih transakcija do 2020. međutim, svaka zemlja se razvija sopstvenim tempom. Aktivni korisnici kartice u Srbiji koji obavljaju onlajn plaćanja u proseku to čine 13 puta godišnje. U pogledu načina plaćanja koje koriste, gotovina prilikom dostave se i dalje najčešće koristi, što je reklo 47 odsto MasterIndex ispitanika, a koriste se i debitne (28 odsto), internet (13 odsto) i kreditne kartice (7 odsto). Zanimljivo je da uplatnice, kao tradicionalno veoma korišćena platna metoda u Srbiji, gube na popularnosti pa ih koristi 16 odsto manje potrošača nego prošle godine. Onlajn se obično kupuju odeća i obuća (44 odsto) i elektronika (33 odsto), odnosno plaćaju se računi (18 odsto). Bolje onlajn ponude i cene su glavni razlog zašto se potrošači odlučuju na kupovinu preko interneta što je navelo 65 odsto ispitanika, a širi izbor robe nego u fizičkim prodavnicama opredeljuje 52 odsto potrošača na onlajn šoping.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
