Potrošači u Srbiji struju troše u znatno većoj meri nego što je to slučaj sa domaćinstvima u Evropskoj uniji, a osnovni razlog za to je siromaštvo i niska cena električne energije.
Podaci istraživanja koje su radili agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u Evropskoj uniji. Ako se uzme u obzir da je prosečna potrošnja domaćinstva u Srbiji oko 400 kilovata a u Evropi 250 računica kaže da građani u Srbiji troše 60 odsto struje više od onih koji žive u EU.
U Srbiji je cena struje niža nego u većini evropskih zemalja a tako će biti i nakon najavljenog poskupljenja od dva odsto u oktobru. Primera radi, prema podacima Eurostata, cena struje u Danskoj iznosi 30 evrocenti po kilovat satu, u Francuskoj 17, u Sloveniji 16, u Poljskoj 13,5, u Hrvatskoj 13, dok će u Srbiji posle novog poskupljenja cena biti 6,64 evrocenta.
Istovremeno, alternativni vidovi zagrevanja stanova su skuplji, tako da se građanima, čija su primanja prilično niska, najviše isplati da se greju upravo na struju. Dakle, ma koliko to zvučalo kontradiktorno, građani koji se greju na struju to rade da bi štedeli kućni budžet.
Primera radi u zemlji u kojoj je struja najskuplja, a to je Danska, mesečni račun na osnovu prosečne potrošnje iznosi 300 evra. S druge strane prosečan račun u Srbiji (nakon poskupljenja) iznosiće 26 evra. Međutim ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Danskoj je 5.000 evra a u Srbiji 400 (s tim što primanja znatnog dela populacije ne prelaze 250 do 300 evra) kao i da je kupovna moć bar pet puta veća u Danskoj nego u Srbiji, onda se dolazi do zaključka da građani Srbije koji se greju na struju ni na koji način nisu privilegovani. Drugim rečima, račun od 300 evra „lakše pada“ Dancima nego „jeftino“ grejanje na struju od 26 evra u Srbiji.
– Najisplativije grejanje u Srbiji je na struju, jer je cena električne energije još dovoljno niska za to. U Evropi to nije slučaj, pošto su cene struje znatno veće i niko se ne usuđuje da se greje na taj način. To će uslediti i u Srbiji kada se u okviru približavanja naše zemlje EU, i posle većih ulaganja u zaštitu ekologije, cena struje izjednači sa onom u Evropi. Tada grejanje na struju neće biti opcija – objašnjava za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić takođe ukazuje da problem u Srbiji predstavlja to što se struja uglavnom koristi za zagrevanje i hlađenje.
– U razvijenim zemljama osnovni zadatak struje je da služi za stvaranje novog proizvoda. Dakle ima zadatak da omogućava nesmetan i produktivan rad industrije. S obzirom da smo mi siromašna i zaostala zemlja u kojoj industrija faktički ne postoji kod nas se struja troši isključivo za zagrevanje i hlađenje stanova. Drugim rečima, struja koja se proizvede u EU usmerava se prvenstveno za potrebe industrije. Ono što prestane na usluzi je domaćinstvima. Dakle, da u Srbiji postoji industrija potrošnja u domaćinstvima bi bila manja – navodi Vuletić.
Da su naši sagovornici u pravu kada ukazuju da niska cena struje motiviše građane da svoje domove zagrevaju na taj način pokazuje i podatak da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. I pored toga što vode računa o štednji struje, građani ipak su primorani da je koriste za zagrevanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
