Srbija 17 godina čeka zakon o poreklu imovine

S tim se sigurno ne bi složio ministar finansija Siniša Mali koji je pre nekoliko dana, kao poslednji u nizu, ponovio sve već rečeno da se zakon sprema i da će nacrt za nekoliko meseci ugledati svetlost dana na javnoj raspravi. On je pred poslanicima u Skupštini Srbije rekao da na tom rešenju rade u ministarstvima pravde i finansija, kao i Poreskoj upravi i da će čim bude završen biti predstavljen javnosti.

Cilj Vlade je, kako je rekao, da se napravi sprovodiv zakon koji će dati mogućnost da se utvrdi poreklo imovine, ali i izbegnu zloupotrebe.

Sve vlade od 2001. naovamo najavljivale su usvajanje ovog zakona. Prvi ga je predložio još 2001. tada član Saveta vlade za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić. Kasnije, u vreme kada je bio predsednik Vlade, Mirko Cvetković je tvrdio da takav zakon nije potreban i da se unakrsno ispitivanje imovine može uraditi i na osnovu Zakona o poreskoj administraciji.

Aleksandar Vučić prvi put ovaj zakon najavljuje krajem 2012. Tada je, kako je rekao, bilo planirano da se on usvoji početkom 2013. Međutim, maja 2013, kada je još bio prvi potpredsednik Vlade, Vučić je rekao kako će se zakon o poreklu imovine naći u Skupštini Srbije do 15. juna.

Tri godine kasnije, novembra 2016, Vučić sada kao premijer ističe kako se „nada“ da će zakon biti donet do kraja „ove ili početkom naredne godine“. Te godine ovaj zakon našao je mesto i u njegovom ekspozeu. Ideja ovog zakona, o čemu je još Mlađan Dinkić pričao bila je, pre svega, da se uvede unakrsna provera imovine.

Takva provera imovine, međutim, kako kaže profesorka FEFA Milica Bisić, može da se radi i na osnovu nekih drugih zakona tako da ona ne vidi smisao u donošenju novog zakona, kojem bi zadatak bio da se bavi naknadnom pravdom.

– To je uvek političko pitanje, u suštini nema veze ispitivanjem porekla imovine. Jasno je da ako je neko imovinu stekao kriminalom onda postoji krivični zakon na osnovu kog odgovara. Ako neko nije platio porez onda postoji Zakon o poreskom postupku, i zato ne vidim razlog donošenja novog posebnog zakona kojim bi se ovo uredilo, osim političkog – ističe Bisić za Danas.

Kako nacrt zakona na kome se trenutno radi još nije stigao do javnosti ne zna se tačno ni šta će se u njemu naći, odnosno da li će i koliko retroaktivno važiti, kao i na na koga će se sve konkretno odnositi.

Ekonomista Đerđ Pap ne misli da je neophodno donošenje zakona kojim bi se ispitalo poreklo imovine. Postojeći propisi, kako kaže, mogu da daju iste rezultate kao i ovaj zakon.

– Možda bi novim zakonom moglo nešto drugačije da se reguliše, ali efekat bi bio isti. Postojećim zakonima može da se ispita poreklo imovine – kaže i Pap. Na pitanje zašto to nije do sada urađeno, Pap podseća da je država dva puta pokušavala u prošlosti da to uradi, tražeći od građana da prijave imovinu vredniju od 300.000 evra.

– Država je pozvala građane da se prijave i onda je trebalo da se kontrolišu svi oni koji to nisu uradili. Tačno se zna, najviše se vidi po automobilima i nekretninama koliko ko ima. Mislim da se posle ove poslednje akcije koja je bila pre nekoliko godina ništa nije promenilo, odnosno ništa nije procesuirano – ističe Đerđ Pap.

On kaže da, nažalost, PU nema mogućnosti da ovo sprovede – ni materijalne ni kadrovske. Zato bi, napominje on, sa eventualnim donošenjem ovog zakona moralo da se primi više ljudi koji bi na tome radili jer trenutno PU nema dovoljno ljudi ni za redovne akcije, a kamoli nešto drugo.

Ekonomista Danilo Šuković za naš list kaže da je moglo da bude dobro da je zakon donet na vreme, ali „nije i neće“.

– Neće biti ni usvojen ni sproveden jer imamo slabe institucije koje to ne mogu da sprovedu – ističe Šuković. Za one koji imaju novac i koje bi ovaj zakon doticao zaobilaženje zakona je, kako kaže Šuković, „mačji kašalj“.

– Da bi se sproveo ovakav zakon potrebno je da imate sofisticiranu metodologiju koju mi ovde nemamo, to mogu da urade u razvijenim zemljama, ali kod nas gde su institucije slabe to ne može – napominje naš sagovornik. Šuković tvrdi da ovde ne postoji ni politička volja, ali da bi i to čak moglo da se prevaziđe da su institucije jače.

– Poznati smo kao zemlja u kojoj se usvajaju zakoni, ali se ne sprovode. Kod nas je sve problem jer ne postoji vladavina prava, jer zakoni koji važe za mene za nekog drugog ne važe – ističe Danilo Šuković.

Poreznici nemaju podatke

– U Zakonu o poreskom postupku postoji odredba kojom se poredi dohodak i prijavljena imovina i u slučaju da ne postoji jasan dokaz o poreklu neke imovine, odnosno da poreski obveznik nije dostavio tačne podatke o imovinskom stanju, razlika između prijavljene imovine i prihoda oporezuje se po stopi od 20 odsto. To se, međutim, ne primenjuje, zato što PU ne raspolaže podacima o tome, a zašto, to nije pitanje za mene – napominje Milica Bisić.