„Srbija 2025“: Vučićev program koji uopšte ne postoji

Ovaj program koji je predstavljen krajem 2019. godine prema izjavama zvaničnika imao je za krajnji cilj platu od 900 evra i penziju od 450 evra do kraja 2025. godine.

U obraćanju premijerke i on je malo pomeren, pa su svi projekti koje je nabrojala „način da se dođe do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra“.

Da li se kreatorima programa Srbija 2025. učinilo da nam danas ide bolje nego pre skoro tri godine ili je premijerka na svoju ruku podigla lestvicu za 100 evra, teško je reći, jer nema nikakvog zvanično objavljenog dokumenta u kom su popisani ciljevi i instrumenti za njihovo postizanje, pa je nemoguće uporediti da li je došlo do promena u planiranju ili izvođenju.

Premijerka je nabrojala sve infrastrukturne projekte, njih 12 u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara i istakla ulaganje u obrazovanje, nauku i inovacije što

će dodatno povećati konkurentnosti i produktivnosti privrede Srbije, što bi sve zajedno trebalo da omogući dostizanje ciljanih plata i penzija.

Stručnjaci i sada kao i 2019. nemaju baš pozitivno mišljenje o programu koji je nemoguće videti i koji cilja nominalne veličine, pa makar i u evrima.

Petra Đukića, profesora na TMF-u, ovaj program podseća na Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. godine, koji je napravljen za vreme predsednikovanja Borisa Tadića.

„To je bio partijski dokument koji je predstavljen kao vladin dokument. Tako je i ovaj sada program donet na partijskim organima i predstavljen kao vladin,jer je ova vlast usavršila sve vaninstitucionalne oblike planiranja i sprovođenja ekonomske politike“, podseća Đukić dodajući da se partijski organi poistovećuju sa državnim.

On ukazuje i da se u tim planovima koriste nominalne, a ne realne veličine čime se zamagljuje stvarnost.

„Cilj su plate i penzije u evrima u nominalnim veličinama, a evro sada gubi na vrednosti desetak odsto godišnje. Pored toga imamo fiksni kurs koji veštački podiže te nominalne vrednosti. Ako hoće mogu sledeće godine da prepolove vrednost evra pa da plate skoče duplo u evrima. Samo što to neće pokazati nikakav realni rast“, objašnjava Đukić.

Brnabić je u ekspozeu istakla da je prosečna plata veća od 600 evra, a da će do kraja godine biti 700 evra.

Đukić primećuje da to može da se desi i da je to rast od petnaestak odsto, ali pravo pitanje je koliko možete da kupite robe za te pare.

„Statistika pokazuje da mi ove godine imamo realni rast plata, ali gledamo oko sebe kako troškovi života naglo rastu. To je statistička činjenica koja u stvarnom životu ne mora da znači ništa“, napominje Đukić dodajući da se nigde ne priča o gubicima u javnim preduzećima ili koliko koštaju paradržavni organi, razne agencije itd.

Za ekonomistu Sašu Đogoviću taj program se svodi na populizam i demagogiju.

„Kakvi papiri i dokumenti? Važno je da lepo zvuči za javnost, da se poveća ili bar zadrži trenutna podrška javnosti. A da li će se nešto obećati, pa završiti za jednu ili pet godina, nije ni bitno“, smatra Đogović.

On primećuje i da premijerka ne treba ni da priča o 2025. godini kada je njena vlada oročena na godinu i po dana do sledećeih izbora.

„Ona bi trebalo da kaže da je ovo tranzitna vlada čiji je cilj da održi „status kvo“ do sledećih izbora. Do 2025. i ako se taj cilj obistini i ako se promaši, njoj je svejedno jer neće biti tu da snosi odgovornost.

A ne znam šta ministri mogu da urade za godinu i po, posebno novi ministri. Od projekata eventualno mogu da nastave da sprovode neki već započet.

Postavlja se pitanje zašto neki ljudi pristaju da budu pioni i da pristaju da uđu u vladu na 1,5 godinu iako znaju da ne mogu ništa da urade. Valjda je to pitanje ličnog integriteta“, zaključuje Đogović.

Kada je predstavljen program Srbija 2025. tri dana pred istek 2019. godine, najavljeno je da će u okviru njega biti investirano 14 milijardi evra, od čega pet milijardi evra u putnu infrastrukturu, u izgradnju železničke mreže 3,3 milijarde evra, uključujući metro, pa onda i u infrastrukturu poljoprivrede i turizma po 200 miliona evra.

Dalje, najavljena su ulaganja i u sportske stadione, pa 600 miliona evra u zdravstvo.

U međuvremenu sa energetskom krizom pojavili su se i novi projekti, pa je tako Vučić u oktobru najavio ulaganje 12 milijardi evra u narednih šest godina, gde su najveći projekti HE Đerdap 3 i RHE Bistrica, kao i naftovod do Mađarske.

Prosečna plata u avgustu iznosila je 75.282 dinara ili 640 evra. Od početka godine plate su nominalno povećane 16,5 odsto, a realno 2,9 odsto.