Srbija bez izlaza u slučaju prekida snabdevanja gasom iz Rusije

Ministarka Mihajlović nedavno je istakla da Srbija ima rezerve goriva za više od mesec dana a takođe i mazuta i tečnog naftnog gasa i da će biri nabavljeno još 20.000 tona sirove nafte.

– Gasprom nas, u skladu sa ugovorom, redovno snabdeva sa šest miliona kubnih metara dnevno, imamo i rezerve u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru – rekla je Zorana Mihajlović. Dodala je da je isporuka ruskog gasa koji Srbija dobija preko Bugarske, gasovodom „Turski tok“ uobičajena a da u slučaju da Bugarska prestane da kupuje ruski gas, država ima spremne planove.

Međutim, da situacija ipak nije tako dobra kako ju je predstavila ministarka može se zaključiti iz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je naime gostujući na televiziji Pink istakao da je podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru skoro prazno i da ćemo iz ruskog dela skladišta dobiti 40 miliona kubnih metara gasa. On je dodao da zbog niskih jutarnjih temperatura i dalje trošimo 13 miliona kubnih metara gasa dnevno, umesto šest koliko je planirano za ovo doba godine, a gasom se snabdevaju i termoelektrane – toplane u Novom Sadu i Pančevu.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da tvrdnje ministarke Mihajlović imaju predizbornu konotaciju i cilj im je da se obezbedi što veći broj glasova na predstojećim izborima.

– U praksi stvari ne stoje baš tako kako se prezentuju javnosti. Činjenica je pak da će se Srbija naći u velikim problemima u slučaju da rat u Ukrajini potraje duže jer bi tada situacija sa snabdevanjem ruskim energentima bila prilično loša – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kada je reč o snabdevanju gasom u slučaju da ruski „plavi energent“, zbog odbijanja zemalja Evropske unije da ga kupuju, prestane da stiže do potrošača u Srbiji jedina alternativa bi bilo njegovo dopremanje iz neke od zemalja Zapadne Evrope.

– Osnovni problem je u tome što bi taj gas bio prilično skup zbog transporta iz daleka. Što se tiče nafte, veliko je pitanje da li Srbija u ovom trenutku ima dovoljne zalihe kako nadležni tvrde. Ono što je jedino izvesno je da vlast kada je reč o opskrbljenosti energentima i alternativama za njihovu nabavku javnosti daje sliku koja je daleko od realnog stanja – ističe Kovačević.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da postoji mogućnost da Srbija dobija rusku naftu i pored sankcija koje je propisala Evropska unija ali da je za to potrebno da Brisel „zažmuri“ na tako nešto.

– Primera radi domaće preduzeće Transnafta bi moglo da uvozi naftu umesto da je kupuje NIS u kome većinski paket akcija ima ruska kompanija Gaspromnjeft. Ali to samo ukoliko Evropska unija protumači da to nije kršenje sankcija prema ruskim kompanijama koje su njima obuhvaćene. Srbija može da nabavlja i naftu koja nije ruska ali s obzirom na to da je rafinerija u Pančevu prilagođena za korišćenje ruske nafte tipa „ural“ to bi uticalo na „raubovanje“ postrojenja u rafineriji kao i na kvalitet naftnih derivata koji se dobijaju. Bolje je imati bilo kakvu naftu nego nikakvu naravno ali s obzirom na tehničke predispozicije pančevačke rafinerije to se ne može posmatrati kao održiva alternativa – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima, na osnovu svega izrečenog može se izvesti zaključak da je Srbija podbacila u diplomatskom smislu jer nije uspela da izdejstvuje da naša zemlja bude izuzeta iz sankcija kada je reč o snabdevanju ruskom naftom.

– Drugim rečima naša diplomatija je bila nespremna umesto da je na vreme lobirala da Srbija ne trpi štetu zbog sankcija Rusiji kada je reč o energetskom sektoru. Mnogo je lakše uticati na Evropsku uniju da se neka odluka ne donese nego očekivati da će odluka biti promenjena nakon što je već usvojena – zaključuje Radosavljević.

Srpske vlasti u međuvremenu su najavile mogućnost da Evropska unija Srbiju izuzme iz ovog paketa sankcija, ali do danas nikakva odluka u tom smislu nije doneta.