Srbija bi mogla da izvuče više koristi od ulaganja u nove tehnologije

– U toku 2009. godine, koju je obeležila duboka recesija, naša očekivanja bila su prilično konzervativna, odnosno kompanije, članice Američke privredne komore, akcenat su stavile na štednju i opstanak. Ali i u takvom ambijentu bilo je nekoliko pozitivnih primera. Tako je, recimo, Bol pekidžing najavio novu investiciju od 25 miliona evra koju bi trebalo realizovati do kraja 2010. godine, uz napomenu da će realizacija tog ulaganja zavisiti od situacije na globalnom tržištu. S druge strane, kompanija Filip Moris internešnel je u toku ove godine investirala oko osam miliona dolara u projekte koji se odnose na korporativnu odgovornost čiji je cilj razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. Trebalo bi podsetiti da je 2009. bila godina teških odluka kakva je, recimo, bila i odluka o uvođenju poreza od 10 odsto na mobilnu telefoniju zbog čega je, za vreme krize, kompaniji Telenor Srbija otpisana vrednost od oko 220 miliona evra. Iz te kompanije najavljuju da će i naredne investicije, pa i one u fiksnu telefoniju, zavisiti od ukidanja tog privremenog poreza. Ohrabruje, međutim, vest da smo u novembru, u saradnji sa SIEPA, radili na dolasku američke trgovinske misije. Reč je o predstavnicima četiri američka preduzeća – Boston pauer, Farma sfir, Metrik endžiniring i Čip tudej.com – što bi moglo da bude inicijalna kapisla za obnavljanje aktivnosti američkih investitora.

Sudeći prema najavama srpskih zvaničnika 2010. godina trebalo bi da donese privredni rast od 1,5 odsto dok će značajniji oporavak ekonomije uslediti tek 2011. godine. Kakve su Vaše procene?

Pretpostavka za najavljeni privredni rast, sa tom ocenom se svi slažu, jeste povećanje izvoza i obima investicija. To znači da bi svi napori trebalo da budu usmereni ka kreiranju povoljnijeg investicionog ambijenta kako za već prisutne tako i za potencijalne investitore. U tom kontekstu trebalo bi pomenuti najnoviji izveštaj EBRD prema kojem je srpska ekonomija u 2009. godini zabeležila pad privrednog rasta od oko četiri odsto što je nešto povoljniji rezultat u odnosu na region gde je negativna stopa premašila šest odsto. Ali, kad je reč o očekivanjima za narednu godinu, procene koje se odnose na Srbiju skromnije su u odnosu na zemlje u okruženju gde se prognozira privredni rast od oko 2,5 odsto (za Rusiju čak tri odsto). Analitičari EBRD upozoravaju, takođe, da kriza još nije prošla i u tom kontekstu pominju da se na tržištima u okruženju uočava rast tzv. loših kredita. Ako, međutim, ovaj problem posmatramo u odnosu na razvijena tržišta na Zapadu, recimo u SAD, onda bih pomenula da je guverner Federalnih rezervi u septembru izjavio da su, sudeći prema statističkim podacima, SAD već izašle iz recesije, iako se negativne posledice još reflektuju kroz visoku stopu nezaposlenosti koja premašuje 10 odsto. Za razliku od SAD gde bi privredni rast trebalo da se dogodi već početkom 2010, u Srbiji, koju je talas recesije nešto kasnije zapljusnuo, oporavak će, najverovatnije, uslediti tek u drugoj polovini naredne godine, a optimistička očekivanja premijera i pojedinih ministara u Vladi Srbije u direktnoj su sprezi sa nastavkom reformi i naporima da se kreira povoljniji ambijent za realizaciju domaćih i stranih investicija.

Velike fluktuacije deviznog kursa dinara, zabeležene početkom decembra, pokrenule su polemiku da li je fluktuirajući kurs dobar izbor ili bi ga trebalo zameniti fiksnim. Kakav je, u vezi s tim, stav predstavnika kompanija članica Američke komore?

– Povodom nešto većeg pada dinara u odnosu na evro, mi smo poslali jasnu poruku da smo zabrinuti zbog naglih fluktuacija na deviznom tržištu s obzirom na to da su svi dugoročni investicioni planovi zasnovani na makroekonomskoj stabilnosti. Imajući to u vidu, razumljivo je što privrednici žele da znaju da li Vlada i Narodna banka Srbije imaju pripremljen paket mera kako bi mogle brzo da reaguju ukoliko se za to ukaže potreba. Uostalom, makroekonomska stabilnost preduslov je za priliv novih investicija. S druge strane, naši zahtevi nikako ne znače da se zalažemo za uvođenje fiksnog kursa, naprotiv, podržavamo politiku plivajućeg kursa pri čemu je sporazum sa MMF-om i njegova dosledna primena garancija za sveobuhvatnu makroekonomsku stabilnost. To je, uz dalju liberalizaciju deviznog režima i novine u Zakonu o platnom prometu, veoma važno za poslovanje stranih investitora.

Kako biste ocenili poslovni ambijent u Srbiji i šta bi trebalo učiniti da postane atraktivniji potencijalnim investitorima?

– Investitori se u svojim procenama u velikoj meri oslanjaju na izveštaj Svetske banke u kojem je Srbija zauzela 88. mesto od ukupno 183 zemlje koje se nalaze na toj rang-listi. Na sastanku sa premijerom investitori su ukazali na koncept postinvesticionih odnosa sa vladom (tzv. after-ker), što znači da bi se, ukoliko bi se Vlada usmerila na eliminisanje ograničavajućih faktora, to pozitivno odrazilo na privlačenje novih investicija. Reč je, pre svega, o problemima u vezi sa izdavanjem građevinskih dozvola, ali i sporom procesu legalizacije postojećih industrijskih objekata. Veoma je izražena i potreba za uklanjanjem administrativnih barijera kao i za uvođenjem moderne javne uprave, odnosno servisa koji je u funkciji privrede i modernog načina poslovanja. Ali, učinjeni su i neki pozitivni pomaci. Pomenula bih usvajanje Zakona o prostornom planiranju i izgradnji koji bi, između ostalog, trebalo da ubrza proces izdavanja građevinskih dozvola. Osim toga, kompanije članice Američke privredne komore uključene su, kroz Nacionalni savet za konkurentnost, u izradu podzakonskih akata koji prate primenu tog zakona. Za nas je veoma važna i oblast zaštite intelektualne svojine i prema našoj proceni, ukoliko bi se zakoni iz te oblasti efikasnije primenjivali, Srbija bi mogla da ima dosta benefita od investicija u inovacije i nove tehnologije. Primer jedne takve investicije koja je realizovana 2005. godine, jeste Majkrosoftov razvojni centar koji je srpskim programerima omogućio da budu direktno povezani sa Redmond razvojnim centrom u državi Vašington. S druge strane prema jednoj studiji Ernest i Janga ovaj region nije dovoljno privlačan za projekte razvoja i inovacija upravo zbog neadekvatne primene zakonske regulative iz te oblasti. Zato investitori pozdravljaju realizaciju projekta „Giljotina propisa“, a Američka komora je dostavila detaljne predloge za promenu još oko tridesetak zakona i podzakonskih akata koji opterećuju administrativne procedure i otežavaju poslovanje privrednika.

Kako je kriza uticala na poslovanje stranih kompanija i da li su zbog toga bile prisiljene da otpuštaju radnike (koliko je radnika u 2009. otpušteno)?

– Teško je dati precizan podatak koliko je radnika, zbog krize, u toku ove godine ostalo bez posla, ali činjenica je da je u nekim slučajevima bilo reči i o internoj reorganizaciji, a ima i onih kompanija koje su odložile donošenje tako teških odluka. Ipak, podaci Svetske banke upozoravaju da su teret globalne krize najteže podnele zemlje u tranziciji gde je taj socijalni problem bio posebno izražen. Istraživanja pokazuju da na svaki izgubljeni procenat u rastu BDP čak oko pet miliona ljudi osiromaši. Zato se Američka privredna komora zalaže za kreiranje što atraktivnije poslovne klime jer smatramo da se samo novim investicijama mogu obezbediti nova radna mesta, a kriza je u prvi plan izbacila potrebu za ubrzavanjem reformi. Srbija bi u tom pogledu trebalo da se ugleda na zemlje koje su već ušle u Evropsku uniju i nalaze se u boljoj poziciji. Ipak, trebalo bi imati na umu i to da je nezaposlenost pokazatelj koji se najsporije oporavlja, jer investitori čekaju siguran znak ekonomskog oporavka, pa tek onda kreću sa otvaranjem novih radnih mesta.

Ništa dramatično na deviznom tržištu

Srpski privrednici tvrde da zbog kursnih razlika iskazuju velike gubitke u bilansima. U kojoj meri turbulencije na deviznom tržištu utiču na poslovanje stranih kompanija koje su pri tom i veliki izvoznici?

I stranim investitorima važno je da imaju stabilan i predvidiv makroekonomski i regulatorni okvir. Ali, sudeći prema Izveštaju EBRD, Srbija se po stepenu depresijacije valute, u odnosu na druge zemlje u tranziciji, nalazi na sredini liste, što znači da situacija na deviznom tržištu još nije dramatična. Ohrabrujuće deluje i činjenica da je, uprkos finansijskoj krizi, očuvana stabilnost bankarskog sektora i sprečen odliv kapitala.