Srbija će na zimu nečeg morati da se odrekne – ili struje ili para

U Srbiji cene energije, pre svega struje za sada nisu problem za domaćinstva, jer struja već skoro dve godine nije poskupela uprkos rekordnim cenama na evropskom tržištu gde je megavatsat za dan unapred dostigao neverovatnih 700 evra. Poskupljenje od oko 11 odsto za domaćinstva zakazano je za 1. septembar.

Međutim, ako nije problem sada, mogao bi biti u budućnosti kada gubici koji se gomilaju u Elektroprivredi Srbije dođu na naplatu.

Kako je Danas već pisao JP EPS je u prvih šest meseci napravio gubitak od 418 miliona, a EPS grupa 419,5 miliona evra.

Manja proizvodnja struje u termoelektranama na ugalj zbog problema sa iskopavanjem uglja koji su se godinama gomilali da bi eskalirali sa loženjem blata zimus, ali i manja proizvodnja hidroelektrana zbog izuzetno slabog protoka vode Dunavom i Drinom uzrokovala je veći uvoz struje i to u nevreme, kada su cene na tržištu dostigle rekorde.

Teško je ne primetiti da umesto da ovakva situacija na tržištu bude prednost i izvor fantastičnih prihoda od izvoza, da je situacija sa termoelektranama regularna, predstavlja teg oko vrata i kompaniji i državi.

U prvih šest meseci Elektroprivreda je kupila 2.356 gigavatsati po prosečnoj ceni od 222,08 evra po megavatsatu, što je više od 520 miliona evra.

Za ekonomistu Sašu Đogovića do ovoga je dovela negativna selekcija kadrova i neefikasna država.

„Ispumpavanje novca zarad privatnih interesa i odustvo pravovremenih investicija doveli su do toga da EPS skoro svakodnevno uvozi struju po visokim cenama. To proizvodi gubitke koji će bez ikakve dileme na kraju biti pokriveni iz budžeta. To dalje znači manje radnih mesta, manje plate i manji rast penzija. Nečiji džepovi su napunjeni, a džepovi države i građana su ispražnjeni. Takvo je stanje sa našim javnim sektorom“, napominje Đogović.

On dodaje da EPS ionako ima višak zaposlenih, a posebno za ovaj nivo proizvodnje, te da je sigurno pala produktivnost zajedno sa padom proizvodnje.

Ko imalo prati stanje u našoj energetici ovo ga ne ne iznenađuje, zaključak je Petra Đukića, profesora na TMF-u koji napominje da je ovaj sistem faktički nepromenjen poslednje dve, tri decenije.

„U vreme sankcija sistem je raubovan i korišćen za ispunjavanje političkih zadataka, a nastavilo se slično i nakon 2000. godine. Uvek su velika javna preduzeća bila država u državi. Važna su bila kao rezervoar glasova za vlast, a nije se pružala podrška reformama. Ispunjavali su političke zadatke i usput pravili gubitke“, podseća Đukić dodajući da to ne mora da bude tako što dokazuju i primeri elektroprivreda u drugim centralno i istočnoevropskim zemljama.

Razlozi za loše rezultate su brojni i neki od njih su sistemski, odnosno nisu vezani i za trenutnu energetsku krizu.

„Odvajanjem „nonkor“ (sporednih) delatnosti iz EPS-a ništa nije urađeno, već su te firme nastavile da zavise od EPS-a. Pitanje je pod kojim uslovima se obavlja poslovanje sa drugim firmama. Kompanija ima previše zaposlenih sa visokim platama. Pored toga neki regioni žive od EPS-a pa je to političko pitanje. I na kraju poslednjih sedam, osam godina imamo nestručno vođenje kompanije“, nabraja Đukić koji je učestvovao u izradama brojnih energetskih strategija.

Prema njegovim rečima, nema mesta velikoj drami u vezi snabdevanja strujom naredne zime, čak i ako bude nekih planskih ili havarijskih isključenja.

„Imali smo mi i ranije energetske krize, od 1980-ih i isključenja, zatim 1990-ih, bombardovanje, poplave… EPS je veliki sistem, ima stabilnu infrastrukturu i može da posluje pod određenim uslovima. Ako i bude planskih isključenja struje, recimo ako dnevna potrošnja pređe 150 miliona kilovatsati dnevno to neće biti ništa strašno. Preživeli smo mi i gore. Osim toga danas je tržište spremno da isporuči energiju samo je pitanje cene. Nečeg morate da se odreknete. Recimo država je u pandemiji potrošila osam milijardi evra, a da je bar pola od toga sačuvala sada bi bilo mnogo lakše“, navodi Đukić.

U izveštaju za prvih šest meseci EPS kao razloge pogoršanih rezulata, pored problema u kopanju uglja i troškova nabavke struje, navodi nisku cenu struje koja je najniža u regionu, jer je poslednje poskupljenje od 3,4 odsto 1. februara 2021. godine. Istovremeno država je više puta povećavala cene mrežarine što je povećavalo troškove EPS-a.

Zatim se žale da je od 2015. godine akumuliran gubitak od 200 miliona evra zbog neusklađivanja naknada za povlašćene proizvođače struje iz obnovljivih izvora i naknada koje EPS naplaćuje od potrošača.

Takođe kažu da su u manjku od oko 40 miliona evra zbog toga što ne mogu da naplate celokupnu taksu za javne medijske servise.