Srbija dogovorila sa Iranom dugoročno snabdevanje azotnim đubrivom

Bilo je reči i o zajedničkim ulaganjanima u oblasti proizvodnje agrarne mehanizacije, stočne hrane, izvozu iz Srbije semena i junećeg mesa, mada je ta poslednja stavka do sada više puta bila prisutna u razgovorima sa zvaničnicima drugih zemalja, ali nikada realizovana jer Srbija nema dovoljan stočni fond.

Međutim, ukoliko do dogovora o uvozu đubriva dođe ubrzo, biće to poslednji trenutak da se bar za narednu setvu obezbede neophodne količine gnojiva kome, poput nafte i gasa, poslednjih meseci cena na svetskoj berzi vrtoglavo raste. To je razumljivo, jer je za proizvodnju azotnih jedinjenja neophodnih za prihranjivanje biljaka, potreban gas. Uz to, naša zemlja ne proizvodi dovoljne količine uree i NPK đubriva, više od polovine potrebnih količina se uvozi a glavni snabdevač uglavnom je do sada bila Rusija. Sada su ti trgovački putevi opterećeni ratom u Ukrajini, koja je i sama veliki izvoznik, pa se globalno tržište uzburkalo nagoveštavajući novi rast cena zbog nestašice uvećane zabranom izvoza iz Rusije, koja je stupila na snagu u februaru ove godine.

Srbija je početkom godine već povukla jedan dobar potez oslobađajući uvoznike đubriva carinskih dažbina, kako bi cena za domaće ratare bila malo prihvatljivija. Međutim, zavisnost od uvoza je ključna prepreka za ratare. U Srbiji se mineralno đubrivo proizvodi samo u tri fabrike – Eliksir Prahovo, Eliksir Zorka i PROMIST godišnje isporuče oko 550.000 tona NPК đubriva i između 30.000 i 50.000 tona KAN-a. Sve ostalo se uvozi: 450.000 do 500.000 tona azotnih đubriva i 200.000 do 250.000 tona NPК, a najveće količine, osim sada relativno zatvorenog kanala iz Ruske Federacije, potiču iz Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.