Srbija – El Dorado za banke: Kolika je bila dobit bankarskog sektora u 2022?

Bankarski sektor u Srbiji prošle godine, prema finansijskim izveštajima banaka, zaradio je rekordnih 742,4 miliona evra, što je skoro dvostruko više nego godinu ranije kada je dobit svih banaka iznosila oko 383 miliona evra.

Slika o profitu banaka doduše donekle je iskrivljena vanrednim neto profitom (posle plaćenog poreza) AIK banke koji je prošle godine iznosio neverovatnih 222,8 miliona evra. Od dobiti pre poreza od oko 260 miliona evra, oko 220 miliona evra je prikazano u ostalim prihodima, a koji su posledica preuzimanja Sberbanke od strane AIK banke. Plaćeni porez na dobit ove banke iznosio je 35 miliona evra.

AIK banka je 1. marta 2022. godine dobila dozvolu da preuzme Sberbanku, koja je odmah preimenovana u Naša AIK banka, da bi 8. septembra bila pripojena AIK banci.

Iza AIK-a po dobiti je Inteza sa 108 miliona evra u prošloj godini, a u prvih šest po visini neto dobiti su i OTP sa 92,6 miliona evra, Rajfajzen banka sa 82,6 miliona evra, dok su NLB Komercijalna i Unikredit banka imale neto dobit od po 71,4 miliona evra.

Za razliku od 2021, prošle godine nijedna banka nije zabeležila gubitak.

Rast kamatnih stopa koji je počeo prošlog leta doneo je značajan rast prihoda bankama.
Neto prihodi od kamata (kada se od kamata koje su banke naplatile oduzmu kamate koje su one platile, pre svega za depozite i štednju) dostigli su 1,25 milijardi evra što je za 14 odsto više nego u 2021. godini.

Relativni rast prihoda od naknada i provizija bio je još veći. Na ime neto nakanda i provizija banke su inkasirale 573 miliona evra prošle godine, što je za više od petine bolje nego 2021 godine.

Istovremeno aktiva banaka je povećana za oko 15 odsto u prošloj godini na ukupno 45 milijardi evra.

Konsolidacija u bankarskom sektoru koja traje već nekoliko godina osim što je dovela do smanjenja broja banaka na 20, a kada integracija Eurobanke Direktne u AIk bude završena na 19, dovela je i do velikog raslojavanja na velike i male.

Naime, najvećih šest banaka kontroliše 75 odsto aktive celog sektora. Kod profita, koncentracija je još veća. Prvih šest banaka ostvarilo je 87 odsto ukupnog profita sektora u prošloj godini.

Najveća banka u Srbiji i na kraju prošle godine bia je Inteza sa aktivom od sedam milijardi evra što je bilo dovoljno za 15,6 odsto tržišta. Druga po veličini je bila mađarska OTP banka nastala preuzimanjem pre svega Sosijete ženeral i Vojvođanske banke sa 14 odsto.

AIK banka, u vlasništvu Miodraga Kostića, i ove godine je obavila jedno veliko preuzimanje, Eurobanke Direktne banke. Zajedno ove dve banke su na kraju prošle godine imale 13,5 odsto tržišnog učešća.

Iza njih su tri banke koje imaju oko 10 odsto učešća, Unikredit sa 11 odsto, NLB Kombank sa 10,4 odsto i Rajfajzen banka koja je prošlogodišnjim preuzimanjem Kreid Agrikol banke povećala tržišni udeo na 10,1 odsto.

U kategoriji banaka srednje veličine ostale su samo državna Poštanska štedionica sa 7,5 odsto učešća i Erste banka sa 6,6 odsto tržišnog kolača.

Ispod se nalazi jedanaest malih banakaod kojih su neke specijalizovane, kao na primer državna Srpska banka koja je banka namenske industrije ili Bank of China koja servisira kineske investicije i to pre svega putem platnog prometa, a ne kreditiranja, pošto je ova banka prošle godine imala veće prihode od provizija nego od kamata. Takođe, aktiva ove banke je više nego udvostručena prošle godine.

Ostale banke mogu se podvesti pod „mete“ narednih preuzimanja i daljeg ukrupnjavanja bankarskog sektora, budući da su analitičari saglasni u oceni da će se ovaj trend nastaviti i narednih godina.