Srbija i cene: Ko je danas siromašan u Srbiji – šta kažu podaci, a šta novčanik

Kako piše BBC Srbija, ovih nešto više od 445.000  stanovnika Srbije spada u grupu apsolutno siromašnih, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle.

Iako druga istraživanja ovog tima pokazuju da je pandemija korona virusa donekle pogoršala kvalitet života ugroženih grupa, broj apsolutno siromašnih 2020. godine niži je za oko 35,000 u odnosu na 2019. godinu.

Dok statistika pokazuje da se broj siromašnih smanjuje, trećina stanovnika teško „spaja kraj sa krajem“, dok nešto manje od pola ima izvesne poteškoće u tome, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Broj siromašnih širom sveta porastao je za 77 miliona u periodu od 2019. godine – kada je u ekstremnom siromaštvu živelo 812 miliona ljudi – do 2021. godine.

Podataka o uticaju porasta cena do kog je došlo posle početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine, još uvek nema, ali se u izveštaju Ujedinjenih nacija napominje da će zbog većih cena energija i roba „doći do poremećaja u lancu snabdevanja, veće inflacije, nižeg rasta i učestalih promena na finansijskim tržištima“.

„Opšte ekonomsko stanje rapidno se pogoršalo, čak i oni stanovnici koji se nisu smatrali siromašnim sada se nalaze se u riziku od siromaštva“, kaze Milica Marinković iz Inicijative A11 za ekonomska i socijalna prava za BBC na srpskom.

Šta pokazuje statistika o siromaštvu u Srbiji?

Dete do 14 godina iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni – ovo je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u Srbiji, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Ovaj profil se iz godine u godinu ne menja.

Dok u apsolutnom siromaštvu živi 6,2 odsto Srbije, u Srbiji je u 2021. u riziku od siromaštva bilo oko milion i po stanovnika, odnosno 21,2 odsto ljudi, pokazuju podaci RZS-a.

To znači da nešto manje od četvrtine ljudi u Srbiji živi lošije od proseka i ne može da ostvari „životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive“.

Ovaj procenat se smanjuje iz godine u godinu, te je 2018. bio oko 25,5 odsto.

Stopa rizika od siromaštva odnosi se na koliki su mesečni prihodi domaćinstva i da li prelaze neophodan prag.

Kod jednočlanih domaćinstava taj prag iznosi 24.000 dinara, dok je kod četvoročlanih porodica nešto viši od 43.000 dinara.

U najmanjem riziku od siromaštva su ljudi između 25 i 54 godine – oko 19,1 odsto podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U najugroženije grupe spadaju mladi koji imaju između 18 i 24 godine, ali i stariji od 65 godina.

Broj ljudi koji žive u riziku od siromaštva smanjuje se u svim grupacijama osim kod starijeg stanovništva, pokazuje Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja RZS-a.

Rizik kod starijih od 65 godina raste iz godine u godinu – stopa rizika od siromaštva penzionera u 2021. iznosila je 19,9 odsto.

Invazija na Ukrajinu i porast cena

Jela Kulundžija, penzionerka iz Beograda, kaže da ne može više ni da prištedi, jer u poslednjih nekoliko meseci ima samo za najosnovnije namernice i lekove.

„Svi artikli su poskupeli, neki 100 odsto, neki i više od toga, ranije nije bilo ovakve inflacije“, priča ona za BBC na srpskom.

U Srbiji živi oko 1.649 miliona penzionera, čak milion prima ček manji od 31.000 koliko iznosi prosečna penzija.

Minimalnu penziju prima do 260.000 penzionera, a 2022. iznosila je oko 11.000 dinara za poljoprivrednike i oko 15.000 za ostale osiguranike.

Minimalna potrošačka korpa, u kojoj oko polovine troškova odlazi na hranu i bezalkoholna pića, koštala je 43.198,71 dinara u aprilu 2022.

Analiza Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP) iz 2018. godine pokazuje da u Srbiji oko 150.000 ljudi starijih od 65 ne ispunjava uslove za primanje penzije, zbog čega žive u siromaštvu ili na ivici siromaštva.

Andrijana Jovanović ima 25 godina i do pre nekoliko meseci nije razmišljala koliko šoljica kafe će da ispije u toku dana.

Kako su cene namernica porasle, shvatila je da će svakodnevnu naviku morati da menja jer joj je kućni budžet sve tanji.

„Inflaciju osećam svakodnevno, pa kafu ću morati da smanjim jer je dvesta grama sada i do 350 dinara.

„U jednom trenutku koštala je oko 280 dinara i opet je poskupela, sad zamislite koliko je sve ostalo poskupelo“, priča ova Beograđanka koja radi za platu nešto višu od minimalca koji trenutno iznosi oko 35.000.

Za minimalnu zaradu radi oko 400.000 zaposlenih.

Većina građana, 44,9 odsto, kaže da ima teškoće da „spoji kraj sa krajem“ svakog meseca, pokazuju podaci o stopi subjektivnog siromaštva RZS-a.

Oko 14 odsto kaže „veoma teško“ izgura mesec, a skoro 30 odsto kaže da „teško“ uspevaju da pokriju mesečne troškove.

Tek oko 8 odsto građana „prilično lako“ pokriva mesečne troškove.

Od početka sukoba u Ukrajini, cene u Srbiji su zvanično porasle za 14 odsto za godinu dana, koliko iznosi inflacija u septembru 2022, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Pandemija korona virusa i siromaštvo u Srbiji

Statistika pokazuje da se i tokom pandemije korona virusa broj apsolutno siromašnih i onih u riziku od siromaštva smanjivao, ali pandemija jeste uticala na život najranjivijih grupa ljudi u Srbiji – starijih od 65 godina, mladih do 24 godine i Roma, između ostalih.

Oko 42 odsto starijih osoba tokom pandemije je kupovalo samo osnovne namirnice, pokazuje Istraživanje o uticaju epidemije virusa kovid 19 na položaj osetljivih grupa Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Četvrtina starijih građana kupovala je i manje količine i jeftinije proizvode.

Međutim, skoro 86 odsto njih je navelo da nije imalo problema da pokrije sve nužne troškove. Najveći problem onima koji nisu mogli da izmire neophodne izdatke, bili su računi za komunalije.

Više od 56 odsto domaćinstava u kojima žive mladi uzrasta od 15 do 30 godina je osetilo pogoršanje u prihodima tokom pandemije, pokazuje istraživanje urađeno na teritoriji Kruševca i Trstenika, mesta u Centralnoj Srbiji.

Oni su kupovali jeftinije proizvode i samo najneophodnije namirnice, ali je gotovo 90 odsto ovih domaćinstava uspevalo da pokrije nužne troškove.

Kada je reč o kvalitetu ishrane, više od 60 odsto reklo je da nije bilo nikakvih promena u odnosu na period pre pandemije.

Od ukupnog broja ispitanika 76,7 odsto su korisnici nekog novčanog davanja socijalne pomoći ili dečijeg dodatka.

Od oko 200 romskih porodica koje su učestvovale u istraživanju, trećina je imala problema sa prihodima i izmirivanjem redovnih obaveza.

Samo 13,7 odsto domaćinstava moglo je da pokrije nužne troškove za vreme pandemije.

To se odnosi na plaćanje komunalija, sredstva za higijenu, hranu, obuću i odeću.

Najveći broj ispitanika je kupovao samo osnovne namirnice i manje količine proizvoda.

U ovim istraživanjima, skoro 60 odsto romskih porodica, 40 odsto mladih i skoro polovina starijih je finansijska davanja države u protekle dve godine okarakterisalo kao adekvatne.

Ima li potencijalnih rešenja?

Srbija i dalje nema Strategiju za smanjenje siromaštva, jer je poslednja istekla 2015. ali je u februaru 2021. usvojen Zakon o socijalnoj karti.

Kako se tada moglo čuti u skupštinskoj sali, „socijalne karte će pomoći u pravednijoj raspodeli novca za socijalno najugroženije grupe, a i bolje će se kontrolisati socijalna davanja.“

Ideja je da se svi podaci o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca nalaze na jednom mestu, u elektronskom obliku.

Na osnovu toga nadležni određuju da li je neko ispunio sve uslove za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, navodi se u zakonu koji se primenjuje od marta 2022.
Za povlačenje aktuelnog zakona zalažu ze iz Inicijative A11.

Milica Marinković navodi da je taj zakon u praksi „skup previše uzetih podataka koje obrađuje algoritam i po automatizmu ukida prava, umesto da povećava broj korisnika socijalne pomoći.“
Socijalno ugroženi građani su dobijali 8.781 dinara mesečno od države prošle godine.

Broj korisnika socijalne pomoći iz godine u godinu opada.

Tokom 2020. godine, prve godine pandemije korona virusa, broj korisnika novčane socijalne pomoći bio je 218 hiljada, što je za 18 hiljada manje u odnosu na 2019.

U Crvenom krstu Srbije za BBC na srpskom kažu da kroz program narodne kuhinje pripremaju kuvane obroke za više od 32 hiljade korisnika u 77 mesta u državi.

Siromaštvo, Zapadni Balkan i svet

Srbija je tokom 2020. imala najnižu stopu siromaštva na Zapadnom Balkanu – gotovo sličnu kao pre početka pandemije – oko 17, 4 odsto, podaci su iz poslednjeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda iz 2021. godine.

U tom izveštaju je definisano da ljudi koji raspolažu sa manje od 5,5 dolara (661 dinar) dnevno spadaju u siromašne.

Najviša stopa zabeležena je u Albaniji gde je siromašno oko 23,4 odsto stanovnika, što je tri odsto više u odnosu na godinu pre pandemije kovida.

Broj ljudi u Severnoj Makedoniji koji je u 2020. živeo ispod granice siromaštva je oko 450 hiljada, što je oko 21 odsto ukupnog stanovništva.

U Crnoj Gori, državi sa 600.000 stanovnika, svaki četvrti stanovnik živi u riziku od siromaštva.

Svako šesto domaćinstvo u Bosni i Hercegovini je siromašno, 15 odsto ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, dok je polovina stanovništva na rubu siromaštva, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.