Srbija i dalje u inostranstvu kupuje više povrća nego što prodaje

Krompir je Srbija nekada na velika vrata izvozila, pre svega za Bugarsku i Rumuniju, međutim, od kada su ove zemlje ušle u EU, situacija se promenila, pa smo od izvoznika postali uvoznici. Slična je situacija i sa drugim povrćem, pre svega paradajzom koji je među povrćem koje Srbija najviše uvozi. Sve to smeta domaćim proizvođačima jer oni muku muče da proizvedu nešto, a svesni su da ne mogu da budu konkurentni ratarima iz Zapadne Evrope, gde države daju velike subvencije uz agrotehnologiju koja je za većinu naših poljoprivrednika i dalje samo misaona imenica.

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da Srbija godišnje izveze oko 150.000 tona povrća u vrednosti od 114 miliona evra, a da se uveze 154.000 tona povrća u vrednosti od 120 miliona evra.
Krompir se najviše izvozi u Severnu Makedoniju, Rusiju i Crnu Goru, paradajz u Crnu Goru, a sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok se zamrznuta paprika najviše izvozila u Nemačku i Belgiju.

Prošle godine Srbija je najviše uvozila paradajz i lubenice, a u nešto manjoj količini pasulj, crni luk, zamrznuto povrće, sveža paprika, krastavac i krompir. Paradajz je, prema podacima PKS, uvezen u vrednosti od 27 miliona evra, krompir u vrednosti od sedam miliona evra, dok su crni luk i ostale vrste luka uvezeni za tri miliona evra.

Tokom protekle godine krompir smo najviše uvozili iz Holandije i Francuske, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, a crni luk iz Holandije i Severne Makedonije dok se beli luk najviše uvozio iz Kine.
Najveći uvoznici svežeg povrća u Srbiji su, ističu u PKS, veliki trgovinski lanci.

Proizvođač krompira iz Kraljeva Goran Majstorović kaže da smo poslednjih nekoliko godina izgubili poslednje veliko tržište za izvoz, Rumuniju i da se sada uglavnom radi za domaće tržište.

„Proizvodnja je desetkovana zbog uvoza i nebrige države za poljoprivrednike. Ratari iz zemalja iz kojih uvozimo od nas imaju bolju tehnologiju, veće površine, bolje uslove za proizvodnju sa tim famoznim plodoredom, koji bismo i mi mogli da nadomestimo ovde, a što je osnovni uslov da krompir bude lepo oblikovan“, kaže Majstorović za Danas, napominjući međutim da ima i toga da kod nas ljudi više vole nešto strano nego domaće; jer je u stranim trgovinskim lancima kod nas viđao i krompir koji izgleda lošije od našeg domaćeg.

„Treba da čuvamo naše lance sa našom robom, ali to mi ne možemo da promenimo. Na sve to dođe i nebriga države“, ističe Majstorović.

On kaže da je pre dve godine imao 24 hektara krompira, a da će ove biti svega devet. Na pitanje zašto, odgovara da je sve teža prodaja, uže tržište i sve veći pritisak sa Zapada.

„U osnovi je nebriga države za nas i to ne za mene jer neću ja propasti ako ne budem uzgajao krompir, plašim se šta će pokolenja reći ako budemo svi primorani da kupujemo holandski ili belgijski krompir koji neće više biti 60 dinara nego ćemo ga plaćati po 1,5 evro“, naglašava Majstorović i dodaje da to nije slučaj samo sa povrtarstvom, već i sa voćarstvom, svinjarstvom.

Da nije samo do krompira potvrđuju i proizvođači paradajza, pre svih, oni sa juga Srbije koji su prošlog leta bili besni, jer je cena povrća koji uzgajaju u jednom trenutku pala na 10 dinara po kilogramu, a oni su tražili od države da taj problem reši, da im pomogne da ga ne bi bacali. Tražili su da im se objasni zbog čega se paradajz uvozi, kada domaći ne može da se proda po normalnoj ceni. Jedan od njih je i Tomislav Ilić, proizvođač paradajza iz Zloćudova, koji kaže da se mesecima kasnije ništa nije promenilo i da je i dalje veliki problem za njih što ih „država ne štiti“.

„Država Nemačka seljaku plaća krompir onoliko koliko treba da ne propadne, mi ovde svesno propadamo, đubrivo je otišlo gore, hibridna semena traže đubrivo, traže hranu, kao malo dete kad se rodi neće pasulj, nego traži mleko“, kaže Ilić.

Niko ne misli na seljaka, ističe on, a najveći im je problem uvoz.

„Uvozimo, a pitamo gde ide naš leskovački paradajz, nigde. Dolaze Crnogorci kada im nestane, inače nigde, zašto ne izvozimo naš paradajz“, pita Ilić. Sa novim poskupljenjima, kaže, plaši se da su „propali načisto“, jer ih na ovaj način država samo tera da podižu kredite kako bi još više propali.

Gde smo šta izvozili

Sveži kornišoni su se prošle godine najviše izvozili u Nemačku i Mađarsku, crni luk u Severnu Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju, kupus u Sloveniju, Rumuniju, Crnu Goru i Nemačku, kažu u PKS. Šargarepa se najviše izvozila u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Rumuniju, zamrznuti grašak u Mađarsku i Rusku Federaciju, zamrznuta boranija u Hrvatsku, kukuruz šećerac u Belgiju, Francusku i Nemačku, smrznute mešavine povrća u Severnu Makedoniju i Rusku Federaciju. Pasulj se izvozio u Rusiju, BiH i Mađarsku, a lubenice u Nemačku, Hrvatsku i Češku.

Šta smo uvozili

Kupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije. Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.