Mondoloni: Srbija i Francuska treba da potpišu ugovor o razvoju geotermalnih izvora energije

Mondoloni je novinarima, u pauzi konferencije „Osvajanje obnovljivih izvora energije“ kazao da je za sada rano da se govori o detaljima, jer je dokument u pripremi.

Pojasnio je da je reč o mogućoj saradnji prema studiji koja je rađena za oblast geotermalne energije za tri grada u Vojvodini, kao i za Vranjsku Banju.

„U Srbiji postoji veliki potencijal za investicije u toj oblasti“, kazao je on.

Mondoloni je na otvaranju konferencije kazao da klimatske promene moraju da postanu centralna tema za vlade, ali i građane i da oni moraju da se motivišu da rade na njihovom ublažavanju.

Šef trećeg sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Sakelaris Hurdas kazao je da su obnovljivi izvori energije važan lanac u borbi protiv klimatskih promena, jer zahteva da se poveća njihova upotreba, ali i smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Prema njegovim rečima, zbog toga se EU angažuje na tranziciji društava koja će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte, pa su neke zemlje već uspostavile pravila kako bi olakšale javne i privatne investicije zasnovane na čistim energijama.

Ukazao je da je upotreba obnovljivih izvora energije omogućava redukciju CO2, diverzifikuje izvore energije koju koriste građani i privreda i smanjuje zavisnost od nafte.

Hurdas je naveo i da je poslednji izveštaj Evropske komisije o obnovljivim izvorima energije, iz aprila ove godine, pokazao da je 2017. godine udeo obnovljive energiju u ukupnoj proizvodnji, od planiranih 20 procenata dostigao 17,52 odsto.

Podsetio je da i da se Srbije obavezala da do 2020. godine 27 odsto ukupne potrošnje energije bude iz obnovoljiv izvora.

„Srbija kao i druge zemlje može još više da učini kada je reč o obnovljivim izvorima energije“, kazao je Hurdas i naveo da Evropska unija podržava Srbiju u mnogim projektima koji se odnose na energetiku, poput gradnje gasne konekcije sa Bugarskom ili energetske efikasnosti.

Predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Žarko Petrović kazao je da je ta otganizacija Srbiju podržava u ostvarivanju ciljeva razvoja povezanih sa pristupanjem EU, odnosno obavezama u okviru Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene.

„Upravo je zavšen projekat u vezi sa razvojem tržišta biomase u Srbiji gde je pomognuto šest postrojenja na biomasu, koja proizvode električnu energiju iz poljoprivrednog otpada“, kazao je on i dodao da se Srbiji pomaže i kako bi poboljšala energetsku efikasnost.

Petrović je podsetio da je UNDP sa 470.000 dolara pomogao i realizaciju pet inovativnih tehnoloških rešenja i poslovnih modela za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte koji su uradile firme iz Srbije.

„To je dovelo do smanjenja CO2 u iznosu od 500.000 tona“, kazao je on i ocenio da su inovacije i uključivanje privatnog sektora ključne za borbu protiv klimatskih promena, jer sredstva iz državnog budžeta nisu dovoljna da se smenje negativni efekti promene klime.

Važno je, kako je dodao, i da cene obnoviljivih izvora energije padaju, a da investicije u te izvore energije omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i rast društvenog proizvoda, bez negativnih pojava koje sa sobom nosi korišćenje prljavih tehnologija.

Rukovodilac Grupe za zaštitu zemljišta i obnovljivih izvora energije Ministarstva zaštite životne sredine Slobodan Cvetković naveo je da pristup energiji postaje osnovno ljudsko pravo, ali da njena cene mora da obuhvati razvoj energetskog sektora koji mora da bude održiv i uz minimalan uticaj na zagađivanje životne sredine.

„Istovremeno, iako međunarodna zajednica ulaže napore u razvoj novih, zelenih tehnlogija, raste upotreba fosilnih izvora energije“, rekao je on i naveo da potrošnja energije godišnje raste po stopi od dva do tri odsto.

Procenjuje se, kako je naveo, da će do 2030. godine potrošnja energije biti veća za 40 do 50 odsto, nego 1980. godine.

Ukazao je i da mora da se vodi računa o povezanosti energetke efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

„Uzalud mi proizvodimo energiju iz obnovljivih izvora, ako je neracionalno trošimo“, kazao je Cvetković.

Podsetio je i da je u Srbiji ugalj još uvek dominantan izvor za proizvodnju električne energije, zbog čega nastane 5,5 miliona tona pepela koji predstavlja veliku opasnost za životnu sredinu.

Cvetković je kazao da je u pripremi strategija o borbi protiv klimatskih promena, zakon o klimatskim promenama.