Folksvagen
Foto: EPA / FILIP SINGERNova fabrika nemačkog Folksvagena na Balkanu definitivno će se graditi u Turskoj, u blizini primorskog grada Izmira, a ne u Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji ili Srbiji koje su takođe bile kandidati za realizaciju investicije vredne oko 1,5 milijardi evra.
Vest koju je uoči proteklog vikenda saopštio Nadzorni odbor te kompanije domaći mediji su uz ocenu da je „Srbija ispala iz igre“ propratili podsećanjem na izjave predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, koji su tvrdili da je Srbija među najozbiljnijim, ako ne i najozbiljniji kandidat za tu investiciju, jer su Nemcima ponudili lokacije u Inđiji ili „negde između Ćuprije i Paraćina“.
Vučić sada ističe da se „najviše plašio Turske“, mada se još sredinom maja znalo da će Srbija biti zaobiđena jer su se tada oglasili sindikalci češke Škode, koja od 1991. posluje u okviru Folksvagena i čiji modeli treba da se prave u novoj fabrici i javno saopštili da je Folksvagen suzio izbor kandidata i da su „u igri još Bugarska i Turska“.
– Izabrana je Turska, gde je solidna infrastruktura ali nesigurno političko okruženje, a druga ozbiljna lokacija bila je stabilnija Bugarska koja je deo Evropske unije – kazao je tada lider sindikata u Škodi Jaroslav Povšik, poručivši da će zahtevati procenu „da li će izgradnja nove fabrike u inostranstvu uticati na nezaposlenost u Češkoj“.
Škodin sindikalac je samo potvrdio informacije češkog portala Aktuelne cz. i nemačke novinske agencije DPA, koji su još početkom aprila izvestili da je Folksvagen suzio izbor na te dve zemlje. I pored toga, domaći mediji bliski vlasti sve do minulog vikenda širili su optimizam.
Podsetimo da je informaciju o pet potencijalnih balkanskih lokacija za novu fabriku – u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, ili Severnoj Makedoniji, početkom marta objavio Dojče vele, a da su je preuzeli i naši i mediji širom Balkana i Evrope.
Srbiju su među favorite uvrstili pojedini domaći tabloidi bliski vlasti, jedan je čak tvrdio da je nemačka kompanija definitivno odlučila i još pre dva i po meseca odabrala Srbiji za lokaciju nove investicije. Oglasio se i predsednik Vučić koji je, na osnovu svojih izvora, prvo tvrdio da su favoriti za dolazak Folksvagena Turska i Srbija, a nakon poslednje posete Nemačkoj, gde je u Volfsburgu posetio Folksvagenov muzej, priču je opet vratio na pet zemalja, samo je umesto Severne Makedonije među kandidate uvrstio Ukrajinu, koja je balkanska država taman koliko i Tanganjika.
Ali, tragom one prve Vučićeve izjave da Srbija i Turska prednjače u planovima Folksvagena na Balkanu, domaća javnost je bila skoro ubeđena da će Srbija zvanično da bude konačni izbor.
Ispostavilo se, međutim, da je u prednosti Turska, uprkos političkoj situaciji jer ima veliku automobilsku industriju koja proizvodi 1,7 miliona vozila godišnje, a ne Srbija koja ima gotovo 80 godina dugu tradiciju sklapanja i proizvodnje teretnih, terenskih i putničkih vozila koje je i u vreme kada to nisu činili ni Fijat ni Pežo, prodavala na najprestižnijem, američkom tržištu.
Pouzdanih informacija i podataka o tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju investicionu destinaciju, naravno, nema niti će Nemci ikada to zvanično da saopšte. Tvrdnje pojedinih analitičara da nijedan grad u Srbiji nema kapacitete za proizvodnju Folksvagenovih automobila, demantuje činjenice da se u Kragujevcu decenijama unazad proizvode vozila prema, u datom trenutku, najsavremenijoj (Fijatovoj) tehnologiji, te da da je Folksvagen dva puta u Kragujevcu ostajao bez obavljenog posla.
Ono što je sad moglo da „spreči“ Folksvagen da dođe u Srbiju, jeste nestabilna situacija u zemlji, ne samo zbog Kosova, već i zbog nepostojanja pravne države, visoke korupcije u državnom vrhu i administraciji, te njeno nejasno spoljnopolitičko usmerenje. Podsetimo, Fijat je došao 2008., nakon što je Srbija početkom te godine potpisala Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom, čime je obezbeđen bescarinski plasman na evropskim i svetskim tržištima od više stotina miliona stanovnika.
Otuda su besmislene dileme tipa gde bi Folksvagen prodavao automobile koji bi proizvodio u Srbiji. Ali, ne bez osnova se smatra i da su se Nemci pri ovom poslednjem izboru rukovodili i geopolitičkim razlozima. Turska prednost je ne samo njeno, već još više tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi. U prilog ovome je i tvrdnje da je na odluku o lokaciji nove fabrike uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.
Folksvagen već tri puta „zaobišao“ Srbiju
Koncern Folksvagen je po treći put u poslednjih 30-ak godina „zaobišao“ Srbija. Prvi put je to učinio 1990. kada nisu uspostavili strateško partnerstvo sa u to vreme moćnom i savremenom Zastavom, jer ih je poslovodstvo srpske kompanije obavestilo da su podaleko odmakli u formiranju zajedničke fabrike sa Fijatom. Folksvagen je otišao u Češku i sa tamošnjom Škodom napravio bum… Drugi put je u martu 2008. odustao od ozbiljno najavljivane izgradnje fabrike za proizvodnju 150.000 automobila u okolini Kragujevca jer je Fijat u septembru te godine sa Vladom Srbije ugovorio preuzimanje Zastave. Treći put je sada, umesto u Srbiji ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Turskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
