Srbija između želje da prati Brisel i potrebe da privlači investicije

Dodik je naime, pred susret sa Sergejom Lavrovom, ministrom inostranih poslova Ruske Federacije, izjavio da očekuje podršku Moskve kada je reč o ekonomiji.

Srpski član predsedništva BiH je precizirao da računa na nove ruske investicije u svim oblastima, a posebno u energetskom sektoru, gde već postoji kontinuitet saradnje i započeti su novi projekti.

– Mi u Srpskoj ne obraćamo pažnju na to što bi naša dobra bilateralna saradnja mogla da bude tendenciozno protumačena kao maligni uticaj Rusije. Istorijska iskustva srpskog naroda kazuju da je taj uticaj benigan, odnosno dobroćudan. Ali, Srpska, baš kao i Srbija, vodi politiku vojne neutralnosti, a vodiće je i dalje bez obzira na pritiske sa raznih strana – izjavio je Dodik.

Dok Milorad Dodik smatra da Srbija i Republika Srpska u ekonomskom smislu treba da intenziviraju ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom, u Srbiji je stručna javnost po tom pitanju podeljena.

S jedne strane, Brisel očekuje od Srbije, koja želi da postane član Evropske unije, da se u svojoj spoljnoj, pa i ekonomskoj politici, uskladi sa stavovima ovog bloka, dok s druge strane, Srbija mora da sledi svoje ekonomske interese u svetu u kom Kina, Rusija i Turska sve više stavljaju ovaj region u fokus svojih ulaganja.

Opet, EU i pored toga ostaje najveći trgovinski partner naše zemlje.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da s obzirom na svoju orijentaciju da postane članica Evropske unije, Srbija mora da sledi njene smernice kada je reč o spoljnoj politici.

– Drugim rečima Brisel od Srbije kao zemlje kandidata očekuje da po pitanju Rusije zauzme isti kurs. To naravno važi i kada je reč o ekonomskim odnosima. Naravno, poslovni ljudi uvek kada je reč o interesima svojih kompanija pokušavaju da razvijaju intenzivne odnose i sa zemljama koje su u nesuglasici sa EU ali je zbog niza zakonskih rešenja unutar zemalja Evropske unije to često nemoguće ostvariti. Isti slučaj po tom pitanju važi i kada je reč o Srbiji – navodi Kovačević.

Naš sagovornik ističe da deo stručne javnosti negira proklamovanu politiku Beograda ka bezuslovnoj orijentaciji ka Evropskoj uniji.

– Neki analitičari smatraju da se Srbija sve više okreće ka Vašingtonu i po cenu zahlađivanja odnosa sa Rusijom. Ako se to uzme u obzir, ne može se konstatovati da je odnos Srbije prema Briselu baš najiskreniji i dosledan – kaže Kovačević.

S druge strane, privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da u ovoj konstalaciji snaga u svetu Srbija treba da radi na tome da može da bira sa kim će ostvarivati svoje ekonomske odnose.

– Politika pritisaka koju zapadne zemlje primenjuju prema Kini kao i Rusiji će doživeti fijasko i slom u svakom pogledu. Jednostavno nemoguće je težiti ekonomskom napretku i ignorisati kinesko kao i ne orijentisati se na rusko tržište. Oba tržišta su značajna a kada je reč o ruskom prednost Moskve nije samo u tome što poseduje energetske resurse već i veličina tržišta koje niko ne može da ignoriše a da ne doživi neuspeh na tom planu. To je ono na čemu bi Srbija morala da radi u narednom periodu – zaključuje naš sagovornik.