„Srbija je deponija za neutrošene zalihe u EU“: Ministarka poljoprivrede bila upozorena na hlorpirifos nađen u breskvama, ali ignorisala opasnost

Vest je objavljena na sajtu Evropske komisije, sa naznakom da je tovar iz Srbije potencijalno rizičan. Najnoviji povrat robe nije scenario koji se po prvi put odigrava kada je u pitanju voće proizvedeno kod nas.

Ranije ovog meseca sa granice sa Slovenijom takođe su vraćene breskve jer je konstatovano da sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos.

Ipak, kako za Danas kaže Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, ovo je bilo očekivano, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.

„Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća“, napominje Josifova.

Naša sagovornica ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.

„Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude“, upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.

Josifova ističe da je još jedna greška načinjena dozvolom za registraciju uvoza pesticida na bazi bakra, za potrebe proizvodnje šećerne repe, uprkos tome što nigde u svetu to nije dozvoljeno.

„Na taj način se svake godine devastira između 20.000 i 30.000 hektara plodnih oranica“, pojašnjava naša sagovornica.

Danas je na uvid dobio i dopis iz marta tekuće godine, koji je naša sagovornica uputila na adresu ministarstva, a u kome se upozorava da je hlorpirifos najčešći razog vrćanja voća iz izvoza.

„Sva jabuka koja je vraćena iz izvoza bila zbog hlorpirifosa“, podseća Josifova, uz zaključak da Stručni savet za zaštitu bilja zapravo ne sačinjavaju ljudi kompatibilni za ove pozicije.

Na pitanja upućena Ministarstvu i ministarki Jeleni Tanasković, koja se tiču vraćanja voća sa granice, korišćenja hlorpirifosa i toga ko će snositi odgovornost ako EU zabrani izvoz, do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore.