Srbija je postala turistički brend

Naš kongresni biro beleži odlične rezultate i možemo reći da je danas Srbija u 50 kongresnih destinacija na svetu. Za nas je svakako važan dalji razvoj kongresnog turizma jer govorimo pre svega o turistima čija je potrošnja na destinaciji veća. Gradski turizam ili „city break“ destinacije za nas su od velikog značaja, Beograd beleži najveći broj poseta inostranih turista, a tu su i Novi Sad i Niš, kaže u razgovoru za Danas direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Marija Labović.

* Na koji segment turizma bi se trebalo fokusirati, uraditi više?

– Radi se o najvišim internacionalnim standardima koje turistička privreda primenjuje i promoviše u poslednjih nekoliko godina kada govorimo o kongresnom i city break turizmu. Prostora za rast ima i u banjskom i u planinskom turizmu. Takođe, moramo pomenuti da turistička privreda u poslednjih nekoliko godina mnogo ulaže u dodatnu vrednost na samoj destinaciji i radi na proširenju ponude. Putovanje radi zdravlja je jedan od najbrže rastućih sektora. Lečenje i poboljšanje zdravlja nisu više povezani samo sa bolničkim lečenjem i trend sačuvati zdravlje raste u svetu. Ovaj vid turizma svakako je povezan i sa banjskim i planinskim turizmom ako govorimo o očuvanju i poboljšanju zdravlja. Medicinski turizam u Srbiji ima veliki potencijal, stručan kadar, te se inostrani turisti odlučuju najčešće na estetske ili dentalne zahvate. Kombinacija medicine i turizma relativno je nov tip turizma koji beleži visoke stope rasta, a očekuje se da se nastavi i u budućnosti, a na njegovo usporavanje može uticati isključivo nedostatak kapaciteta, a nikako pad potražnje.

* Kako će se TOS predstaviti na 40. Međunarodnom sajmu turizma?

– Predstavićemo celokupnu turističku ponudu Srbije sa akcentom na kulturno-istorijsko nasleđe, aktivni odmor, prirodna bogatstva naše zemlje i prezentovati dve nove brošure „Aktivan odmor sa akcentom na ture pešačenja i biciklizma“ i brošuru „Rusko nasleđe u Srbiji“. Prikazaćemo tri video-spota iz kampanje na Travel channelu, kao i video i digital kampanju koja je emitovana na svetskoj TV mreži BBC pod sloganom „Serbia – the place to be“. Spremili smo interesantnu interaktivnu aplikaciju „Vidi Srbiju… na klik do savršenog odmora“ sa mogućnošću da pritiskom na ekran posetioci na karti Srbije vide destinacije za koje su zainteresovani i o istima se informišu. Organizovaćemo kviz znanja „Vidi Srbiju… izaberi svoju omiljenu destinaciju“, za koji će biti dodeljivane nagrade poput šest promotivnih letova Balkan Helicopters kompanijom iznad Beograda, Novog Sada, Mokre gore, biće tu i ulaznica za Etnografski muzej.

Organizujemo i 14. Sajam suvenira u hali 4 pod nazivom „Vidi Srbiju“, gde će posetioci moći da vide suvenire i proizvode iz svih delova naše zemlje. Majstori starih zanata predstaviće proizvode koji su rađeni tehnikama koje su sačuvane od zaborava, ali prilagođene današnjici.

* Srbija je nedavno bila zemlja partner na Sajmu turizma u Bugarskoj. Bili ste tamo, kakvi su utisci, očekujete li da će veći broj turista iz Bugarske posetiti Srbiju?

– Sajam „Holiday&SPA Expo“ u Sofija je na poslovnoj mapi 35 godina, ove godine oko 350 izlagača predstavilo je svoju turističku ponudu. Naša zemlja pre svega promovisala je banjski turizam i city break ponude, kao i planinske centre. Učešće nam je pružilo jedinstvenu priliku da se predstavimo kao zemlja partner, proširimo partnersku mrežu, kao i mrežu klijenata i upriličimo poslovne sastanke sa turističkim profesionalcima iz svih krajeva sveta. Prema zvaničnim podacima RZS, u 2017. godini u Srbiji je boravilo 91.233 turista iz Bugarske, koji su ostvarili 148.823 noćenja, što je za dva odsto više nego godinu ranije. Bugarski turisti su veoma značajni za nas, već nekoliko godina nalaze se u prvih deset mesta po posetama inoturista i beleže rast. Ponosni smo na činjenicu da se vraćaju na destinacije u Srbiji i na to da njihova zainteresovanost ka Srbiji kao turističkoj destinaciji raste i da sve više posećuju ne samo naše banje i istočne delove Srbije već sve češće posećuju i naš glavni grad Beograd, potom Novi Sad, vojvođanske salaše.

* Prethodnih godina TOS je aktivno promovisao Srbiju u Kini, bili smo na njihovim sajmovima, dobijali priznanja. Da li tu ima rezultata?

– TOS kao i prethodnih godina nastavlja sa aktivnom promocijom na tržištu Kine, kako kroz sajmove i posebne prezentacije, tako i putem upoznavanja novinara i organizatora putovanja iz Kine sa našom zemljom. Samo tokom prošle godine u inspekciji destinacije imali smo 30 gostiju, a u martu nam dolazi veliki broj novinara i organizatora putovanja sa ovog nama veoma značajnog tržišta.

Pozitivan trend saradnje se nastavlja, sa ponosom možemo reći da je nam je dodeljena i nagrada od čuvenog portala za putovanja Mafengwo.cn, gde smo po njihovoj statistici u prvih deset destinacija u Evropi za posetiti tokom praznika koji su trenutno u toku, zajedno sa Italijom, Španijom, Francuskom, Nemačkom. Rezultati promocije nisu izostali, te je tokom godine broj turista skoro udvostručen, a vrednost PR tekstova o Srbiji je premašio sedam miliona evra.

* Koliko je bliskoistočno tržište zanimljivo za nas, rekli ste ranije da je tržište Irana zanimljivo za nas?

– Od kada su ukinute vize za turiste iz Irana, ovo tržište je veoma zanimljivo za nas, zbog veličine tržišta i dosta dobre avio-konekcije. Od 3. marta najavljen je direktan let Iran Aira iz Teherana. Održana je promocija u Teheranu, gde smo imali prilike da se upoznamo sa većim brojem novinara i organizatora putovanja. U oktobru prošle godine TOS je organizovao studijsku posetu za 10 novinara iz Irana, gde smo kroz pet dana boravka u Srbiji pokušali da im predstavimo lepote naše zemlje. Za ovu godinu planirana je radionica u više gradova Irana.

* Nedavno smo se reklamirali i u Izraelu.

– Veoma smo aktivni na ovom tržištu. Beležimo konstantan rast broja turista iz Izraela. Nastavili smo promotivne aktivnosti i nastupom na sajmu IMTM u Tel Avivu u februaru. Prošle godine organizovali smo i posetu Srbiji za predstavnike izraelske kompanije Natur, koja posluje i sa avio-kompanijom ISRAIR koja je uvela i direktne letove za Beograd. Broj turista iz Izraela se u 2017. povećao u broju dolazaka za čak 171 odsto, a u broju noćenja 195 odsto u odnosu na 2016. godinu.

* Kakvi su planovi TOS-a za ovu godinu?

– Ovu godinu smo započeli kampanjom koja je u toku, emituju se dva spota na Travel channelu. Nacionalna TV Kine će u maju emitovati četiri polučasovne epizode o Srbiji. Svakako na socijalnim mrežama smo veoma aktivni i konstantno komuniciramo. Bićemo i dalje veoma aktivni na interkontinentalnim turističkim tržištima kao i na tržištu Evrope.

Značajni su nam i inostrani turisti sa regionalnih tržišta koji se već nekoliko godina zaredom nalaze na prvih deset mesta po poseti Srbiji, takođe 40 odsto turista iz regiona ostvaruje 48 odsto deviznog priliva od inoturista. Domaće turiste animiraćemo promotivnim aktivnostima i komunikacijom putem on i off line medija zajedno sa kolegama iz drugih lokalnih turističkih organizacija i turističkom privredom. U planu je jaka promotivna kampanja pod sloganom „Vidi Srbiju“ koja se nastavlja. U cilju podsticanja razvoja turizma Vlada i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ove godine posvetili su posebnu pažnju projektima vezanim za razvoj turizma i odobrili 80.000 vaučera, čime je dala vetar u leđa domaćem turizmu. Domaći gosti čine 51 odsto od ukupnog broja gostiju u Srbiji kada govorimo o dolascima, a 62 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja.

* Srbiju je u 2017. posetilo više od tri miliona turista, a prihod od turizma konstantno raste, prošle godine bio je neke 1,2 milijarde evra. Šta još može da se uradi kako bi se ovaj rast nastavio?

– Srbija ima veoma povoljne uslove za razvoj onih vidova turizma koji će prema predviđanjima UNWTO u budućnosti predstavljati dominantne pravce kretanja u međunarodnim putovanjima. Osnovu za to čine poznati i već afirmisani planinski i banjsko-zdravstveni centri, reke i druge znamenitosti interesantne za turističku valorizaciju. Prirodnu i kulturnu baštinu dopunjuju i brojni spomenici kulture, deo ovih spomenika uvršten je u svetsku kulturnu baštinu i pod zaštitom je UNESCO (Stari Ras sa Sopoćanima, Studenica) kao i tradicionalno gostoprimstvo i bogatu i raznovrsnu trpezu sa velikim brojem prepoznatljivih nacionalnih specijaliteta koje prezentuju našu bogatu kulturno-istorijsku baštinu na međunarodnom turističkom tržištu, kao i mnogobrojne manifestacije, poput Guče i Exita, koje značajno doprinose afirmaciji Srbije. Kvalitetna resursna osnova, uz adekvatan stepen razvijenosti, očekivane trendove u međunarodnim turističkim kretanjima i adekvatne promotivne aktivnosti treba da doprinese porastu.

* Gde beležimo povećanje broja stranih gostiju, iz kojih zemalja turisti dolaze slabije nego ranije?

– Prema podacima RZS, tokom 2017. u Srbiji je boravilo ukupno 1,49 miliona inostranih turista, 17 odsto više nego 2016. i 49 odsto od ukupnog broja gostiju u Srbiji. Mereno brojem ostvarenih noćenja, inostrani turisti najviše su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad i Zlatibor. Od inostranih zemalja, najveći broj noćenja prošle godine ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Rusije, Bugarske. Pad broja turista zabeležen je u malom broju zemalja iz kojih i inače ne dolazi veliki broj turista u Srbiju, poput Danske, Irske, Finske, Novog Zelanda.

Vaučeri

Ministarstvo turizma je za ovu godinu obezbedilo 80.000 vaučera za podsticaj domaćeg turizma u vrednosti od 5.000 dinara. Trenutno je na raspolaganju 688 ugostiteljskih objekata, a od početka ove godine rezervisano je već 8.560 vaučera. Kako ističu u Ministarstvu, najviše zahteva su podneli penzioneri, njih 5.094 ili 59,5 odsto, manje od 10 odsto su nezaposleni i 2.593 zaposlena (više od 30 odsto).

Trenutno najtraženiji su objekti hotel Radan u Prolom Banji, vila Palma u Sokobanji, hotel Kopaonik na Kopaoniku, hotel Jelak u Lukovskoj Banji i vila Mon Repos iz Sokobanje. Građani za vaučere mogu da se prijave do 15. oktobra 2018, i to za najmanje pet noćenja, a rok za korišćenje vaučera je 20. novembar. U 2017. podeljeno je ukupno 91.907 vaučera, a najveće interesovanje bilo je za Prolom Banju. LJ. B.