„Srbija je zemlja siromašnih“: Šta pokazuje statistika o korisnicima socijalne pomoći?

Sve je veći broj stanovnika i porodica u Srbiji koji imaju potrebu za sistemom socijalne zaštite, a samo prethodne godine, prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu evidentirano je 707.188 korisnika centara za socijalni rad koji koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite.

Ako se uzme u obzir da u našoj zemlji, prema popisu stanovništva iz 2022. živi 6.647.003 građana proizilazi da skoro svaki deveti stanovnik prima neku vrstu socijalne pomoći.

Evidentirani broj korisnika prošle godine ujednačen je u odnosu na 2021. godinu, ali je povećanje u odnosu na period od pre deset godina za osam odsto.

Od 2013. do 2018. godine broj korisnika je rastao, da bi se 2018. godine postepeno smanjivao i poslednjih godina je ujednačen.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže za Danas da podatak da je svaki deveti stanovnik naše zemlje prinuđen da koristi neki vid socijalne pomoći jasno ukazuje na to da su tvrdnje vlasti da se ekonomija u Srbiji ubrzano razvija apsolutno netačne.

– Da je Srbija “ekonomski tigar” kako ističu nadležni, da je zaposlenost na visokom nivou a standard građana raste ne bi se desilo da više od 700 hiljada ljudi koristi socijalnu pomoć. Naprotiv, podatak o broju ljudi koji su korisnici socijalne pomoći pokazuje da je Srbija zemlja siromaštva. U tom segmentu spadamo u tri zemlje Evrope u kojem je stopa siromaštva najveći. Dodatni problem je i taj što ljudi koji rade imaju niska primanja i zbog toga žive veoma teško i na ivici egzistencije. Jednostavno, bez obzira što vlast pokušava da prikaže da Srbiji ide dobro, praksa pokazuje sasvim drugačiju sliku – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević navodi da je greška što nadležni nisu jasnije predočili koje to sve usluge i prava evidentirani korisnici centara za socijalni rad mogu da koriste kako bi se iz toga moglo videti šta je zaista pomoć za socijalno ugrožene a šta drugi vidovi pomoći.

– Problem je što realna cifra zaista socijalno ugroženih građana u Srbiji nikada nije ustanovljena. Taj broj je svakako manji od oko 700 hiljada. Trebalo bi utvrditi koliko zaista ima ljudi kojima je socijalna pomoć nužna i onda sredstva namenjena za tu svrhu raspoređivati samo za njihove potrebe. A ne davati socijalnu i druge vrste pomoći onima kojima ona nije neophodna – ističe Kovačević.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić naglašava da podatak o broju korisnika neke vrste socijalne pomoć ilustruje da ekonomska situacija u zemlji nije onakva kakvom se prikazuje.

– Nakon završetka epidemije korona virusa privreda Srbije se još uvek nalazi u grču. Drugim rečima, rad privrede je usporen naročito kada je reč o izvozu zbog recesije u Nemačkoj i nekim drugim zemljama Evropske unije. Sve to u značajnoj meri utiče na stanje ekonomije u Srbiji. Još jedan podatak koji pokazuje kakva je privredna situacija u našoj zemlji je i taj da čak jedna trećina zemlje na svojoj teritoriji nema nijedno veliko preduzeće a da nije komunalno. A poznato je da kada nema velikih privrednih sistema onda ne mogu da se razvijaju ni mala i srednja preduzeća na tom prostoru – objašnjava Rajić.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da prvo što treba naglasiti u vezi podatka o broju građana Srbije koji dobijaju socijalnu pomoć je da je on zabrinjavajuće visok.

– Druga stvar koju treba zapaziti je to da tvrdnje da srpskoj ekonomiji dobro ide ne odražavaju realno stanje stvari. Kakva je socijalna situacija u Srbiji najbolje ilustruje podatak da nastavnik u školi ne može da živi od svoje plate. S obzirom na to mogu zamisliti kako teško žive ljudi koji imaju još niža primanja ili su prinuđeni da se prijave za korišćenje socijalne pomoći – zaključuje naš sagovornik.