Srbija jedina isplaćuje otpremnine za ceo radni vek

Ovaj predlog za izmenu Zakona o radu, kao i ostali koji su u igri, još nisu stavljeni na sto pred radnu grupu, koja, iako sastavljena, još nije počela da raspravlja o pojedinostima. Poslodavcima će ovakav predlog svakako ići na ruku, uostalom upravo je na ovome, uz produženje rada na određeno sa jedne na tri godine, insistirao i MMF.

Sindikati, međutim, ništa od ovoga ne žele da prihvate tako lako. „Postoji opasnost da poslodavci koji imaju više firmi, premeštaju radnike iz jedne u drugu na nekoliko meseci i tako ih dovedu u situaciju da nemaju pravo na otpremnine“, kaže za Danas predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. Ono sa čim bi se složili, napominje Orbović, jeste da se u zakon uvrsti odredba koja bi predvidela da zaposleni dobiju otpremninu za onaj period za koji nisu dobili.

„Sa tim bismo se složili. Poenta je da svako dobije otpremninu za period za koji nije, nezavisno od toga gde je radio“, napominje Orbović i kaže da je isplata otpremnina za ceo radni staž karakteristika zemalja u tranziciji. U NALED-u tvrde da bi na ovaj način poslodavci lakše zapošljavali radnike na neodređeno. Trenutno, u praksi situacija je daleko od dobre. Zvanični podaci o tome koliko ljudi od 1,7 miliona zaposlenih radi na određeno – ne postoje, Orbović kaže da ih sigurno ima 300.000, ali da je ta cifra svakako veća. U Evropi prednjači Španija u kojoj četvrtina ljudi radi na određeno, u Crnoj Gori čak 19,3 odsto, a Finskoj i Švedskoj 17 odsto.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, do 2008. u Srbiji je na određeno radilo između 180.000 i 200.000 ljudi, međutim nakon krize broj se povećao pa ih je sada između 230.000 i 255.000. Direktor Unije Dragoljub Rajić kaže za Danas je rad na određeno u zemljama u okruženju najčešće ograničen na dve do pet godina, dok je kod nas godinu dana. Nemoguće je zamisliti, ističe on, da u Srbiji u kojoj svaka treća firma u proteklih pet godina nije dočekala treću ili četvrtu godinu postojanja, zapošljava radnike na neodređeno.

Efekti produženja rada na određeno bili bi višestruki, smatra Rajić, između ostalog, više bi se zapošljavali stariji, rad na crno bi se smanjio, a domaća privreda bi tako postala konkurentnija.

To fleksibilnije zakonodavstvo podrazumevalo bi da poslodavci ne isplaćuju otpremnine za ceo radni vek. „Nekada je sve bilo jedna kasa, jer su preduzeća bila državna, sada kada imamo tržišnu privredu nemoguće je održati takav sistem. Ne možete da očekujete da neko otvori firmu i garantuje radniku da će mu isplatiti otpremninu za sve godine staža kada ne zna da li će i koliko preživeti“, kaže Rajić i podseća da je prosečni osnivački kapital jedne firme u Srbiji 3.000 do 4.000 evra, a da mu samo za otpremninu nekog ko radi više od 20 godina treba više od toga.

Problem sa ovakvim načinom otpremnina je i taj, napominje Rajić, što on diskriminiše one koji rade 20, 25 ili više godina. „U Srbiji ima 160.000 takvih, a poslodavci zbog otpremnina jednostavno izbegavaju da ih zapošljavaju. Lakše im je da zaposle mlađe“, ističe on. U Srbiji se trenutno isplaćuju otpremnine u visini trećine bruto zarade za prvih 10 godina, potom četvrtina plate za svaku narednu. U većini evropskih zemalja, čak u 21, poslodavci isplaćuju otpremnine za godine staža provedene u toj firmi, do tri razvijene zemlje EU nemaju otpremnine uopšte jer radnici posle otkaza prelaze na socijalno davanje.

Zloupotrebe

Nisi bili retki slučajevi onih koji su iskoristili rupe u zakonu i otpremnine uzimali i po nekoliko puta. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da je to „anomalija sistema“, koji su koristili oni koji poznaju propise i da toga još ima. „U Nišu i Leskovcu postoje oni koji su za nekoliko godina promenili tri do četiri firme i u svakoj uzimali otpremninu i do pet ili šest hiljada evra. Od toga su živeli“, napominje Rajić. On kaže da to treba rešiti tako što će se napraviti jedan centralni registar kom bi poslodavci prijavljivali kome su i koliko isplatili novca za otpremninu.