Srbija juri investicioni rejting

Ipak, rejting Srbije ostaje špekulativan odnosno, kako se objašnjava na skali Fiča, spadamo u grupu zemalja sa „povećanom izloženosti bankrotu, posebno u slučaju nepovoljnih promena u poslovnim ili ekonomskim uslovima tokom vremena“.

Kod druge dve agencije stojimo nešto lošije, pa nam je tako Mudiz u septembru dao ocenu Ba3 sa pozitivnim izgledima, što je tri nivoa ispod investicionog rejtinga, dok kod Standard end Pursa imamo ocenu BB sa pozitivnim izgledima što je dva stepenika ispod investicionog rejtinga.

Ovo poslednje povećanje neće imati suštinskog efekta s obzirom da je EMBI indeks koji meri rizik zaduživanja zemalja za Srbiju relativno povoljan, kako objašnjava Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Važan korak bi bilo dobijanje investicionog rejtinga, jer se tada otvaraju znatno veći izvori za finansiranje javnog duga i on pojeftinjuje. Ipak danas u vreme ovako niskih kamatnih stopa to i nema puno efekta pa je i smanjenje kamata na javni dug manje značajno nego u vreme kada su bile normalne kamatne stope – objašnjava Šoškić dodajući da je napredak Srbije kod rejting agencija posledica prošlogodišnjeg dobrog rasta, što je opet posledica jednokratnih faktora.

Šoškić kaže da je prošlogodišnjih 4,4 odsto rezultat loše prethodne godine, ali već ove imamo rast manji od očekivanog.

– Imamo osetno usporavanje ekonomske aktivnosti ove godine, u prvoj polovini rast je iznosio 2,9 odsto. Investicije nisu bitno povećane, i dalje su na 18 do 19 odsto BDP-a, što je nedovoljno za značajniji privredni rast. I tržišta na koja smo oslonjeni, nemačko i italijansko pre svega, imaju niske stope rasta što utiče na ceo region. Nema zamajca za visok privredni rast pre svega zbog niskih domaćih investicija, a to je odraz nepoverenja građana u institucije države – napominje Šoškić.

On dodaje da perspektive rasta nisu bog zna kako dobre.

– Povećanje rejtinga je dobra vest, ali oslanja se na prošle rezultate, na smanjenje javnog duga u BDP-u, na fiskalnu konsolidaciju, a delom je posledica i politike precenjenog kursa dinara koja na dugi rok otežava izvoz, a pojeftinjuje uvoz, što uostalom i vidimo po povećanju spoljnotrgovinskog i platnobilansnog deficita – upozorava bivši guverner Narodne banke Srbije dodajući da za sada strane direktne investicije pokrivaju taj jaz, ali trend nije dobar.

Sa ovim se slaže i Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji ističe da je povećanje kreditnog rejtinga dobar rezultat, ali do investicionog rejtinga su nam potrebni solidni rezultati narednih nekoliko godina.

– Poboljšanje rejtinga donosi povoljnije uslove zaduživanja i za državu i preduzeća i smanjuje tu razliku između kamata koje dobijaju razvijene zemlje i onih koje mi plaćamo. Sa investicionim rejtingom naš dug bi finansirali i konzervativni investitori, a ne samo oni koji prihvataju viši rizik – ističe Arsić uz napomenu da do toga treba još da smanjimo javni dug i i održimo makroekonomsku stabilnost.

Za Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova, prilazak na korak do investicionog rejtinga je znak da smo napokon ustrojili i uveli u red ekonomiju.

– Kreditni rejting se odnosi na urednost plaćanja budućih obaveza. Viši rejting donosi bolje uslove zaduživanja, mada su i sada kamatne stope niske. Prema nekim projekcijama trebalo bi kod Standard i Pursa da dobijemo investicioni rejting 2021. godine, ali verovatno će do kraja godine i Mudiz i SiP popraviti ocenu, jer oni često prate jedni druge – prognozira Nikolić.

On ukazuje na prošlogodišnji visok rast, nisku inflaciju i približavanju javnog duga nivou od 45 odsto što se smatra održivim za zemlje kakva je Srbija.

Javni dug

Javni dug je prema podacima Uprave za javni dug na kraju jula ove godine iznosio 51,9 odsto BDP-a što je smanjenje sa 53,8 odsto s kraja prošle godine (mada je dug u nominalnom iznosu povećan za 834 miliona evra). Ovome je doprinela, između ostalog i prevremena otplata dela evroobveznica sa dospećem 2020. i 2021. godine u junu ove godine. Naime, država je otkupila 1,1 milijardu dolara ovih obveznica, ali je za to morala da plati investitorima 51,25 miliona dolara. Istovremeno je država emitovala desetogodišnje evroobveznice u vrednosti od milijardu evra sa kamatnom stopom od 1,5 odsto. Kamatne stope na dolarske evroobveznice iznose 7,25 odsto za emisiju sa dospećem 2021. godine i 4,875 odsto za obveznice sa dospećem 2020. godine.