Srbija ključ Putinovog plana za snabdevanje Evrope gasom: Turski tok ipak nije dovoljan

Eksplozije koje su krajem maja oštetile gasovode “Severni tok 1” i “Severni tok 2”, za koje Rusija tvrdi da je reč o diverzijama izvedenim od strane Velike Britanije, motivisala je prvog čoveka te zemlje na razmišljanje o stvaranju gasnog čvorišta u Turskoj, odnosno da Ankara dobije ključnu ulogu u snabdevanju “plavim energentom” potrošača na “Starom kontinentu”. Drugim rečima, kapacitet gasovoda “Turski tok” kroz teritoriju te zemlje bi bio proširen kako bi veće količine gasa mogle da budu transportovane dalje ka Evropi. Pominje se mogućnosti transporta 65 milijardi kubnih metara gasa godišnje,što bi faktički trebalo da predstavlja zamenu za gasovod “Južni tok” čija je izgradnja svojevremeno obustavljena.

S obzirom na to da se Srbija već snabdeva ruskim gasom preko Turske putem gasovoda “Turski tok” u Evropi odnosno “Balkanskim tokom”, kako se još naziva kod nas, analitičari naklonjeni aktuelnim vlastima u Srbiji već pričaju o tome kako će iz toga u velikoj meri profitirati naša zemlja, tako što će zarađivati od naplate tranzitnih taksi za gas koji će ići ka drugim zemljama u Evropi.

Međutim, u datoj situaciji, objašnjava stručna javnost, tako nešto apsolutno nije moguće jer postojeći kapaciteti gasovoda koji protiče kroz Srbiju su suviše mali da bi kroz njega mogle da se transportuju količine potrebne velikim potrošačima u zemljama Evropske unije.

Naime, kapacitet “Balkanskog toka” kojim ruski gas iz Turske preko Bugarske stiže u Srbiju iznosi 15,7 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dok, proletos Moskva nije prestala da snabdeva Sofiju prirodnom gasom jer je odbila da ga, kako je to tražila ruska strana, plaća u rubljama, ta zemlja je uzimala blizu tri milijarde kubnih metara gasa iz Rusije.

Srbija “Balkanskim tokom” dobija oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa, Mađarska oko tri milijarde a Hrvatska milijardu kubnih metara gasa. Iz ovih podataka se jasno vidi da su preostale količine koje kapacitet dozvoljava suviše male da bi mogle da obezbede ni približno dovoljne količine “plavog energenta” potrebnog zemljama EU koji su veliki potrošači.

Drugim rečima, bez proširenja kapaciteta “Turskog toka 2” u Evropi odnosno “Balkanskog toka” Srbija ne može da ostvari bilo kakve benificije od toga što bi se Moskva i Ankara dogovorile da Turska postane najveće čvorište odnosno hab za snabdevanje potrošača u Evropskoj uniji.

Istini za volju, ruska strana je spremna da razmišlja u tom pravcu i da izgradi još jedan krak gasovoda iz Turske ka Srbiji. Od kapaciteta tog gasovoda i njegove trase bi zavisilo koliko bi novca Beograd mogao da zaradi od tog projekta.

Takođe, treba naglasiti da su se Moskva i Ankara usaglasile da vode dijalog o implementaciji projekta izgradnje gasnog haba u Turskoj ali ne i postigle dogovor da se taj posao zaista i sprovede u delo. Dakle, sve u vezi njega je još uvek “na dugačkom štapu”.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je u uslovima u kojima Evropska unija želi da prekine zavisnost od ruskog gasa i energetskom sektoru te zemlje uvodi niz sankcija zbog rata u Ukrajini, kapacitet “Balkanskog toka” nije veliki a snabdevanje naše zemlje ruskim gasom zavisi od Bugarske koja ga više ne uvozi nije realno govoriti o tome da izgradnja gasnog haba u Turskoj predstavlja bilo kakvu šansu za Srbiju.

– Naročito otežavajući faktor je taj što Sofija više ne dobija gas iz Moskve. A do Srbije ruski gas ne može da dođe bez da pređe teritoriju te susedne zemlje. Količine koje sada protiču gasovodom kroz našu zemlju su namenjene da podmire kapacitet njenih i potrošača u još nekim okolnim zemljama. Međutim, ukupan kapacitet je veoma mali i ne može da podmiri potrebe potrošača u Evropskoj uniji. U njemu ima gasa za Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku, biće ga i za Bosnu i Hercegovinu i to je sve. Preostali kapacitet je veoma mali za podmirivanje potreba korisnika u Evropskoj uniji – kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi se situacija značajno promenila kada bi bio izgrađen još jedan krak tog gasovoda te da bi u tom slučaju i da postoji politička volja da zemlje EU kupuju ruski gas Srbija mogla da profitira kao zemlja koja bi naplaćivala taksu za prevoz gasa kroz svoju teritoriju.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da izgradnja gasnog čvorišta u Turskoj nije nešto od čega Srbija može da ima koristi već od ovog trenutka.

– Kod nas se često misli da se od takvih projekata odmah mogu inkasirati značajna novčana sredstva. To jednostavno nije tačno jer je za njiihovo sprovođenje potrebno vreme. Od trenutka kada se donese odluka da se tako velika investicija sprovede, potrebno je da protekne još najmanje pet godina dok proširenje gasovoda ne bude okončano. Plan Moskve je da ono što je trebalo da predstavlja “Južni tok”, preuzme kao ulogu “Turski tok” koji bi u tom cilju bio značajno proširen. Kada budu izgrađene nove cevi a među njima i ona ka Srbiji koja će obezbediti veći kapacitet gasa onda će naša zemlja u većoj meri zarađivati do tranzitnih taksi. Projekat je inače dobra ideja i njegova prednost je ne samo što će biti dovoljno količina gasa iz Rusije već će se njima dopremati i količine iz Azerbejdžana, Turkmenistana i Irana što je u najboljem inteesu potrošača u Evropi – zaključuje naš sagovrnik.