Srbija Kosovu preti praznom puškom

Iako je on u više navrata najavljivao, i isto toliko puta odlagao kontramere, stručnjaci ocenjuju da je to ipak „pucanj iz prazne puške“, jer ne postoji metod kojim bi bilo koje ograničenje moglo da pogodi samo albansku zajednicu ili vlast u Prištini, a da ne dotakne u istoj meri i Srbe i evropske partnere.

U međuvremenu, zbog taksa koje je uvela Priština, opštinama na severu Kosmeta preti humanitarna katastrofa jer u prodavnicama ponestaju osnovne namirnice, mleko, šećer, brašno, deterdženti i lekovi.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim LJajić, izjavio je juče da će se na međunarodnom planu insistirati na ukidanju tih nameta, a da je prouzrokovana nestašica dodatni argument za tako nešto. On je potvrdio da su reagovali i mali trgovci koji se žale da im je otežano snabdevanje usled pojačane kontrole kosovske policije, a da su zalihe hrane u magacinima pri kraju.

Neke od namirnica nestaće već do kraja ove nedelje, a najveći problem biće nestašica mleka i mlečnih proizvoda. Ali, kako god se tumačili prazni rafovi u radnjama na severu pokrajine, činjenica je i da Srbija još nema pravi odgovor na takve poteze Prištine. Paket bilo kakvih mera još ne postoji, uprkos bombastičnim najavama predsednika Vučića, pa i članova njegove stranke koji su od sredine aprila tvrdili da će ono što priprema Beograd Prištinu „mnogo da zaboli“.

Zapravo, činjenica je da pravog rešenja nema, jer bi na bilo koji potez srpske strane, albanska mogla da odgovori novim i spirala ne bi imala kraj. Uz to, nemoguće je smisliti bilo šta od mera, a da je ona izbalansirana tako da pogodi samo jednu stranu. Na primer, ukoliko bi se uvela najčešće pominjana zabrana tranzita kroz Srbiju za kamione sa Kosmeta, to bi „zakačilo“ i evropske partnere, firme u koje ili iz kojih te robe idu, ali i tovare namenjene Srbima na severu.

Nemoguće je i da se zabrane odnose samo na vlasnike Albance a ne i na ostale građane pokrajine. Još manji efekat bio bi od klasične kontramere, eventualne stopostotne carine na robu koja se uvozi sa Kosova, jer je vrednost tih artikala, uglavnom voća i povrća, tek negde oko 20 miliona evra na godišnjem nivou, što je simbolično u odnosu na pola milijarde vredan kontingent proizvoda koji dolaze iz Srbije.

Posebno, analitičari ukazuju i da se postavlja pitanje političke opravdanosti kontramera iz Srbije, jer ukoliko bi se sada uvelo bilo koje ograničenje, uspostavila bi se ravnoteža u ocenjivanju krivice za neuspostavljen dijalog. Svi bi zaboravili ko je prvi počeo, posebno i zbog toga što sadašnjim posrednicima u pregovorima izgleda da odgovara da to „zaborave“, pa bi se lista uslova za otvaranje dijaloga do u beskonačno uvećavala, tvrde sagovornici Danasa upućeni u razmišljanje relevantnih aktera.

Ubeđeni su da se i pored toga, neke opcije razmatraju, ali da one izlaze iz okvira trgovinske razmene i moguće je da bi se odnosile da delove iz potpisanog sporazuma koje je Srbija već primenila. O kojim je delovima reč, niko od sagovornika nije želeo da precizira.

Prazni rafovi na Vidovdan

Sajt KosovaPress saznaje da će na severu od danas biti zatvorene mnoge prodavnice kako bi se to odrazilo na situaciju uoči Vidovdanskog praznika 28. juna, kada mnogi građani iz Srbije dolaze na sever i Gazimestan i kako bi predstavili „tešku humanitarnu situaciju“ na severu Kosova. Ta agencija tvrdi da od utorka severnim opštinama kruži dokument u kojem se od građana traži da uprkos nedostatku robe, ne kupuju proizvode sa juga od Albanaca i ocenila da je to dokaz „spinovanja“, čime objašnjavaju izjavu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja od pre dva dana, koji je „imao informacija o improvizaciji navodne humanitarne krize na severu Kosova i da su u to bili uključeni predstavnici zvaničnog Beograda i pojedinci na severu Kosova“.