Neproverena tehnologija: Da li su mali modularni nuklearni reaktori rešenje za Srbiju ili bacanje para?

I da zelena agenda ne postoji, Srbija mora da razmišlja kako da zameni ugalj kojeg s jedne strane ima sve manje i sve je lošijeg kvaliteta, a s druge strane mnogim termoelektranama je radni vek na izdisaju.

Prema podacima Agencije za energetiku (AERS), instalisana snaga svih termoelektrana u Srbiji prošle godine iznosila je nešto više od 3.900 megavata.

U prevodu, Srbija bi za 25 godina trebalo da pronađe čiste izvore energije koji će da zamene skoro 4.000 megavata. Sagovornici Danasa ističu da Srbija ovu količinu energije može zameniti jedino nuklearnom energijom, jer solarne elektrane i vetroelektrane same to ne mogu to da nadoknade.

To i jeste plan Srbije koja novim Predlogom o izmenama i dopunama zakona o energetici planira da ukine zabranu izgradnje nuklearnih elektrana iz 1989. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je početkom godine da je Srbija zainteresovana za gradnju četiri mala modularna reaktora i da bi ovaj projekat mogla da radi u saradnji sa Francuskom. Ovih dana na samitu „KOP29“ u Bakuu predsednik je značaj izgradnje malih modularnih reaktora ponovio nekoliko puta.

Saradnja Srbije i Francuske u oblasti nuklearne energije potvrđena je potpisivanjem nizom sporazuma prilikom Vučićeve posete Parizu, ali i tokom uzvraćene posete Emanuela Makrona Beogradu ove godine.

Međutim, sagovornici Danasa ističu da su mali modularni reaktori nova tehnologija koja još nije proverena i testirana u praksi, i da Srbija ne bi smela da pristaje na kupovinu nečega što nije sigurno.

„Prva neproverena tehnologija nikad se ne kupuje“

Počasni generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju i član Akademije inženjerskih nauka Srbije Miodrag Mesarović kaže da se iz prakse i iskustva zna da se „prva neproverena tehnologija nikad ne stavlja u primenu“.

„Pretpostavljam da će o ovoj odluci morati prvo malo da se promisli, pre nego što se donese konačna odluka. Mali modularni reaktori su uglavnom demonstrativna postrojenja, koja se nalaze u fazama projektovanja i ispitivanja, testiranja opreme, licenciranja materijala. Znači, to nije komercijalno zrela tehnologija da bi se o njoj ozbiljno razgovaralo o nekoj kupovini“, objasnio je Mesarović za Danas.

Ističe da pojedine nuklearne industrije „šetaju po zemljama“ i „love političare“, ubeđujući ih da bi trebalo da budu moderni i da kupe novu tehnologiju u oblasti nuklearne energije.

„Moje mišljenje o kupovini malih modularnih reaktora je negativno, ako ovako treba da ga sumiram“, rekao je Mesarović.

Rusi, Kinezi, Korejci najbolji stručnjaci za izgradnju nuklearnih elektrana

Još jedno pitanje koje se nameće jeste da li bi Srbija na polju nuklearne energije trebalo da sarađuje sa Francuzima, jer sagovornici Danasa ističu da su Rusi, Kinezi i Korejci mnogo veći stručnjaci u tom poslu, kao i da mogu da izgrade proverene tradicionalne nuklearne elektrane za kraće vreme od ostalih na tržištu, ali i jeftinije od modularnih.

Energetski stručnjak Bogdan Petrović kaže za Danas da su Evropa i SAD zaboravile da grade klasične nuklearne elektrane.

„Kada pogledate koliko su one izgradile nuklearnih elektrana u poslednijh 30 godina, to možete na prste da prebrojite. Oni su zaboravili da grade nuklearne elektrane, i grade jako dugo i jako neefikasno. Tri države u svetu – Rusija, Kina i Južna Koreja, imaju najveće znanje kako da se izgradi nuklearna elektrana“, izjavio je Petrović.

Petrović ističe da Srbija, zbog trenutne političke orijentacije ka Zapadu, pokušava da sarađuje sa Francuzima i Amerikancima u toj oblasti.

„Ali u suštini to je potpuni promašaj. Mi treba da gledamo šta je naš interes, a naš interes je da dođemo do nuklearne elektrane što povoljnije i brže.“

Ukazuje da je jedino energetski sigurno i dugoročno rešenje za Srbiju nuklearna energija, i da to nisu ni solar, ni vetar, ni nove hidroelektrane, dodajući da Srbija ni sa RHE „Bistrica“ ni sa „Đerdapom 3“ neće imati dovoljno struje.

I Mesarović kaže da Rusija, Kina i Južna Koreja imaju najveće stručnjake i najbolju tehnologiju za izgradnju nuklearnih elektrana i da kada bi se on pitao, izabrao bi jednu od ove tri zemlje za partnera Srbije.

„Zapadne zemlje su u prvom talasu novih nuklearnih elektrana druge generacije, početkom sedamdesetih godina, izgradile dovoljno tih kapaciteta koje su imale mogućnost da im se produži radni vek. Zbog tog buma koje su tada napravile, zapadne zemlje su se opustile i nisu razvijale nove kapacitete i kadrove“, objasnio je Mesarović.

Za to vreme su, kako kaže, Rusi, a posebno Kinezi i Korejci, stalno razvijali nove kapacitete i kadrove.

„Zbog toga je ulaziti u posao sa Francuzima u oblasti nuklearne energije zapravo mučenje, a posebno kada je reč o tim malim modularnim reaktorima. Oni bi, po meni, bili poslednji na spisku za saradnju“, rekao je Mesarović.

Nuklearna tehnologija je najupešnija tamo gde je i dalje državni posao, kao u Rusiji, Kini i Južnoj Koreji. „U zemljama u kojima je nuklearna tehnologija prepuštena privatnom kapitalu imate kašnjenja, propadanja, prekoračenja troškova, što sa Rusijom, Kinom i Južnom Korejom to nije slučaj.“

Još jedna prednost ove tri zemlje, jeste što je njihova gradnja za 20 odsto jeftinija od one koju nude kompanije iz zapadnih zemalja.

„Francuzi su našem predsedniku ponudili četiri mala modularna reaktora za po 7,5 milijardi evra, to je 20 odsto po jednom kilovatu instalisane snage skuplje nego klasična elektrana koju su Mađari kupili od Rusa“, ukazao je Mesarović.

Rusi nude još jednu pogodnost – ko kupi njihovu tehnologiju, ne mora da brine o nuklearnom otpadu, jer ga Rusija preuzima, dodao je Mesarović.

Šta su mali modularni reaktori?

Na sajtu Međunarodne agencije za atomsku energiju navodi se da su mali modularni reaktori napredni nuklearni reaktori koji imaju kapacitet snage do 300 megavata, što je oko jedne trećine proizvodnog kapaciteta tradicionalnih nuklearnih reaktora.

Mali modularni reaktori mogu da proizvedu veliku količinu električne energije sa niskim udelom ugljen-dioksida, a još jedna prednost je u tome što se sastavljaju u fabrici i mogu da budu transportovani na bilo koju lokaciju, naročito na onim koje nisu pogodne za veće nuklearne elektrane.

Prednost je i to što su niži troškovi i kraće vreme izgradnje, a mogu se i postepeno raspoređivati kako bi odgovarali povećanoj potražnji za energijom. Još jedna prednost je što su uglavnom automatizovani i ne zahteva posebnu ljudsku intervenciju.

Povećane bezbednosne margine, u nekim slučajevima, eliminišu ili značajno smanjuju potencijal za nebezbedno ispuštanje radioaktivnosti u životnu sredinu i javnost u slučaju nesreće.

Najveća mana je što nisu proverene i testirane.

Trenutno jedino Rusija ima mali modularni reaktor u komercijalnoj upotrebi

Nuklearna elektrana „Akademik Lomonsov“ prva je plutajuća nuklearna elektrana koja proizvodi energiju iz dva mala modularna reaktora ukupne jačine 70 megavata koja je u komercijalni rad puštena u maju 2020. godine.

Ostali mali modularni reaktori su u izgradnji ili u fazi licenciranja u Argentini, Kanadi, Kini, Rusiji, Južnoj Koreji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Studija Međunarodne agencije za atomsku eneriju iz 2022. godinu pokazala je da je reč o više od 80 dizajna malih modularnih reaktora koji se razvijaju širom sveta i da ciljaju različite izlaze i različite aplikacije, kao što su električna energija, hibridni energetski sistemi, grejanje, desalinizacija vode i para za industrijske primene.