Srbija može do sedam odsto rasta

Ovo je znatno manje nego što predviđa država ili čak i MMF. Ipak i sa ovom procenom Srbija je znatno iznad regiona Zapadnog Balkana čiji je prosek pad od 4,8 odsto ove godine.

Ovaj izveštaj imao je i uvod u vidu saopštenja NBS kojim se u pitanje dovode namere Svetske banke i EBRD-a s obzirom da su obe dale pesimističnije prognoze za Srbiju od onog što očekuje država.

O razlozima razmimoilaženja za Danas govori Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Projekcija Svetske banke je značajno konzervativnija nego projekcija Vlade i NBS (-1%) i MMF-a koji je pre nekoliko dana ispravio svoju procenu na minus 1,5 odsto. Odakle tolike razlike u procenama?

Naše projekcije se u principu oslanjaju na konzervativniju procenu globalnog oporavka i urađene su nešto pre drugih jer se u istom trenutku prikupljaju podaci za sve svetske privrede.

Očekivali smo da oporavak bude sporiji, a pošto je Srbija veoma integrisana u globalnu ekonomiju, ono što se dešava na međunarodnim tržištima utiče i na vašu ekonomiju. To je glavni pokretač naših projekcija.

Posebno smo svesni izuzetne neizvesnosti u vezi sa svim zemljama, tako da mislimo da je na mestu konzervativnija procena, naravno uz poštovanje drugih projekcija, uključujući i vladinu i NBS. Mi stalno prikupljamo podatke koji se objavljuju i projekcije će biti ažurirane sledećom prilikom.

Ono što je važno je da zajedno radimo na tome kako stimulisati ekonomiju, da se slažemo oko toga šta treba uraditi da se u vreme kovida zaštite životi i životni standard građana.

Svi smo na istoj strani u vezi reformi, u vezi nove agende rasta o kojoj smo nedavno razgovarali sa predsednikom kao i o agendi „zelenog rasta“ i investicijama u koje smo uključeni. Za nas su razlike u projekcijama stvar analitičkih razlika, ali fundamenti srpske ekonomije ostaju snažni kao i posvećenost vlade reformama.

Narodna banka je izdala saopštenje povodom projekcija međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Svetsku banku, gde je postavila pitanje da li se radi o objektivnosti ili nekim drugim namerama. Pa, kakve su vaše namere?

Mi se ponosimo našom tehničkom i objektivnom analizom. Nama je važno da obezbedimo pouzdane dokaze globalnoj ekonomiji, kao i pojedinim ekonomijama, kako bi se dogovorili o ključnim reformama i oblastima u kojima je vladama potrebna pomoć.

To je naša namera. Mi smo veoma fokusirani na rast srpske privrede, prosperitet i posebno na smanjenje siromaštva.

Mislim da je veoma važno da ne zaboravimo jasne zajedničke ciljeve i da budemo ambiciozni, a to je kako da Srbija dostigne rast brži nego što je bio do sada, rast od šest, sedam odsto koji bi omogućio da se udvostruči dohodak za vreme jedne generacije.

Da li ste možda shvatili to saopštenje kao pritisak da možda promenite projekciju?

Apsolutno ne. Imamo obimne razgovore sa vladom, često delimo različite analize i diskutujemo o rešenjima i politikama.

To je znak snažne i konstruktivne saradnje i nisam ovo doživeo kao pritisak, više kao debatu o različitim analizama.

Nije bilo zahteva da se ne objavi projekcija, ni da se promene brojevi. Uostalom, svi stalno revidiraju projekcije kako pristižu nove informacije i podaci. Ovo je jedna specifična godina, te je u toliko teže praviti projekcije.

I sa konzervativnijom procenom Svetske banke Srbija će iz ove krize izaći mnogo bolje nego većina evropskih zemalja. Šta nas to izdvaja?

Srpska ekonomija je ušla u krizu sa jakim osnovama. Ušla je u krizu posle dve godine budžetskog suficita i nakon prošlogodišnjeg rasta od 4,2 odsto.

Dakle ušlo se u krizu sa zdravim finansijama, a u krizi je paket pomoći bio najveći u regionu, bio je produktivan i uglavnom samofinansiran jer su državni depoziti bili značajni.

Ne očekujemo ni da će se ovogodišnji deficit budžeta dugo zadržati, već da je to jednoznačna pojava. To je zasluga mnogih reformi koje su sprovedene poslednjih pet do sedam godina, počevši od fiskalne konsolidacije od 2014. do 2018. godine.

Da nije bilo toga Srbija ne bi mogla da sada donese ovakav paket pomoći privredi. To govori u prilog potrebi da se u narednim godinama sprovedu fundamentalne reforme.

U novoj agendi rasta prošle godine smo naveli koje reforme treba sprovesti kako bi se dostigao ne rast od jedan, dva ili tri, već šest, sedam odsto.

Mislimo da je Srbija spremna za to. Srbija više nije u ligi zemalja koje rastu do tri odsto, već može da pređe u ligu sa rastom od pet, šest ili sedam odsto.

Za mene je pandemija tragedija, pored toga što su izgubljeni životi, i zato što je Srbija zaustavljena na ovu jednu godinu u nameri da ostvari ciljeve iz nove agende rasta.

Gde vidite rizike za srpsku ekonomiju ove i sledeće godine?

Rizici koji prate srpsku ekonomiju su slični kao i u drugim zemljama u svetu u pandemiji. U velikoj meri zavise od toga kako će izgledati fundamenti globalne ekonomije, naravno i lokalne, i da li ćemo naći u skorije vreme vakcinu.

Za ovu godinu rizik za Srbiju je taj što je paket pomoći privredi koji je bio veoma velik i uglavnom se završio u septembru. Sada treba da vidimo kako kompanije posluju u situaciji bez te pomoći.

A unutrašnji rizici?

O unutrašnjim rizicima govorimo već godinama. To su pitanja koja Srbija i dalje treba da reši. Radi se o registrovanju firme, olakšavanju poslovanja, pristupu finansiranju posebno za MSP, promenama u javnim preduzećima.

Ovi faktori mogu ograničiti efekat bilo kog paketa podsticaja. Mi gledamo pozitivno na stav vlade o nastavku reforme. Predsednik je spomenuo rast od šest odsto. To je pravi cilj za srednji rok. Mi smo razgovarali sa njima o daljim reformama, javnim preduzećima…

Da li bi ovaj fiskalni deficit od 7,6 odsto BDP-a kako navodite u izveštaju, kao i potencijalne obaveze prema javnim i državnim preduzećima (u izveštaju se navode Er Srbija i Telekom) mogli biti problem u narednom periodu? Koliki deficit biste vi preporučili naredne godine?

Pre svega najvažnije je spasiti živote i spasiti ekonomiju. Nema svrhe imati balansiran budžet dok ljudi umiru.

U uslovima pandemije i krize ima smisla potrošiti koliko god treba da se sačuvaju životi i podrži ekonomija.

S druge strane, postoje i rizici. Rizik je da se rast potrošnje ne zaustavi. Naša globalna preporuka je da pomoć bude ograničena i da bude ciljana.

U Srbiji je završena pomoć države i da bi konsolidovala finansije treba da pažljivo kontroliše budžet. Mi nismo zabrinuti za sposobnost Srbije da to uradi, jer se već dokazala.

Svetska banka ne preporučuje određenu visinu deficita, a što se tiče eventualnih obaveza tu se mora paziti, posebno kod državnih preduzeća.

Kako ocenjujete reformu državnih preduzeća do sada?

U prethodnih pet do sedam godina videli smo napredak, ali ima još da se radi. Videli smo napredak u reformi Železnice Srbije, podržavamo privatizaciju Komercijalne banke koja bi trebalo da bude završena do kraja godine.

Sveukupno reforme napreduju mada sporije nego što bismo želeli. Na primer, uvek ukazujemo da korporatizacija EPS-a ide sporo, ali ima i drugih preduzeća. I ranije smo ukazivali da u državnim preduzećima mora biti više tržišne discipline, da se ponašaju kao druge kompanije na tržištu.

Drugo, važan je i izbor lidera javnih preduzeća. Izbor direktora treba da bude konkurentski i transparentan, kako je uostalom predviđeno zakonom.

Važno je da se nastavi agenda u vezi javnih preduzeća i kada bude sprovedena doći će i benefiti.

Nova agenda rasta je naišla na razne komentare, neki od njih su bili da je to neizvodljivo ili da je tek spisak želja.

Važno je da svi budu fokusirani na to što treba uraditi u srednjem roku da se dostigne prosperitet.

Zamisliti Srbiju u tom rasponu privrednog rasta od pet do sedam odsto i zapitati se šta je potrebno uraditi da se stigne tamo. To je ključno pitanje, a ne da li je procenjen procenat gore ili dole. To smo utvrdili u novoj agendi rasta i ne treba dozvoliti da nas privremeni šokovi skrenu s tog puta. Tada bi sledeća generacija imala udvostručen prihod.

I u agendi se nalaze stvari koje treba uraditi da bi se dostigao taj rast. To nije spisak želja. Mislim da Srbija može to da uradi.