Srbija na 55. mestu od 125 zemalja po Indeksu otvorenosti budžeta, i dalje među zemljama sa ograničenom transparentnošću

Napredak od pet poena u odnosu na prethodno istraživanje, sprovedeno 2021. godine, kako je objašnjeno, ostvaren je isključivo zbog činjenice da je Fiskalna strategija doneta na vreme, odnosno u skladu sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu.

Ubedljivo najlošiji skor, sa samo dva od 100 mogućih poena, Srbija je ponovo zabeležila u delu istraživanja koje se odnosi na učešće javnosti u kreiranju republičkog budžeta.

Iz TS su pojasnili da iako ni svetski prosek u ovoj oblasti nije visok (15), uočljivo je da Srbija u ovom pogledu zaostaje i za zemljama regiona, na primer Albanija i Slovenija imaju devet poena, a Hrvatska 17.

Značajan deo međunarodnih standarda, kada je reč o transparentnosti budžeta je kroz reforme tokom poslednjih 25 godina pretočen u Zakon o budžetskom sistemu i prateće propise. Međutim, u praksi njihove primene se pokazuje da mehanizmi za planiranje i zaštitu budžeta ne koriste adekvatno, ukazali su iz Transparentnost Srbija.

„Kao primer se mogu navesti situacije kada se odmah nakon usvojenih planskih dokumenata ili čak budžeta za narednu godinu donose neplanirani propisi koji imaju znatan uticaj na budžet i obaveza izrade budžeta po programima, čije ostvarivanje nije uopšte predmet skupštinske debate o završnom računu budžeta. Takođe, obim korišćenja raspodele iz budžetske rezerve tokom budžetske godine dovodi u Srbiji dovodi u pitanje princip parlamentarne kontrole izvršne vlasti“, objasnili su oni.

Od zemalja bivše Jugoslavije od Srbije su lošije ocenjene Bosna i Hercegovina, sa skorom 27, Severna Makedonija sa skorom 35 i Crna Gora sa skorom 48.

Hrvatska je napredovala u odnosu na 2021. godinu i sa skorom 67 sada je ispred ispred Slovenije koja ima 64 poena. Prosečni skor u svetu je 45.

Kada je reč o ključnim budžetskim dokumentima, iz TS su naglasili da Srbija i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta, što je neophodno da bi se omogućila veća budžetska transparentnost.

Istraživanje je pokazalo da bi u predlog budžeta trebalo uključiti više informacija o poreskim rashodima, o učinku, kao i o planiranim javnim politikama koje se finansiraju iz budžeta. Završni račun bi trebalo da bude detaljniji u prikazu razlike između onoga što je planirano i ostvareno.

„Da bi se skor povećao u oblasti učešća javnosti u budžetskom procesu, Vlada Srbije bi trebalo da uvede pilot mehanizme i za proces pripreme budžeta i za praćenje izvršenja budžeta. Takođe je potrebno da se unapredi pravni okvir i organizuje proces javnih konsultacija o investicijama (kapitalnim projektima) koje će se finansirati iz republičkog budžeta, u čemu se mogu koristiti ne samo iskustva iz drugih zemalja, već i iz brojnih gradova i opština u Srbiji“, poručili su iz TS.

Narodna skupština je uspostavila praksu održavanja javnih saslušanja o predlogu budžeta i završnog računa, ali da se ona održavaju neposredno pred usvajanje budžeta, tako da nemaju stvarnog uticaja na skupštinsku odluku o ovim aktima, upozoravaju oni.

Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora gde je ta ocena 56, iako je i ta ocena u rangu „ograničena otvorenost budžeta“.

Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji je, kako navode iz TS, presudno uticala obuhvatnost revizija koje vrši Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 42 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati.

Iz TS su sumirali da je istraživanje „OBI 2023“ pokazalo da Narodna skupština Srbije nedovoljno nadgleda kako planiranje tako i izvršenje budžeta.

„Da bi se skor poboljšao, Skupština Srbije bi trebalo da raspravlja o budžetskoj politici pre nego što joj Vladа dostavi predlog budžeta koji bi trebalo da stigne pred poslanike najmanje dva meseca pre početka budžetske godine. Jedna od preporuka je i da vlada konsultuje parlament pre nego što izvrši preraspodelu budžetskih sredstava između pojedinih korisnika transferima u tekuće budžetske rezerve i iz budžetske rezerve, jer trenutno Vlada na ovaj način raspolaže sa čak četiri odsto ukupnog budžeta. Istraživanje je utvrdilo da tokom godine značajan deo ovih sredstava menja ne samo namenu, već i korisnika u odnosu na odobreni budžet i da se to čini bez odgovarajućih obrazloženja i kriterijuma“, zaključili su oni.