Srbija na začelju Evrope: Samo jedna zemlja manje koristi platne kartice od nas 1

Foto: EPA-EFE DAN PELED

Ako bismo smanjili sivu ekonomiju za tri do 3,8 odsto to bi moglo da generiše 1,2 do 1,5 odsto BDP-a, imali bismo nekih 600 do 800 miliona evra godišnje dodatnih prihoda, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović na predstavljanju rezultata istraživanja o sivoj ekonomiji u NALED-u.

Siva ekonomije je zastupljena svuda, istakao je, ali je u Srbiji veća nego u EU zemljama, a razvoj bezgotovinskog plaćanja bi uz ostale sistemske mere, mogao da doprinese njenom smanjenju.

“Dostizanje razvijenosti bezgotovinskog plaćanja bi doprinelo smanjenju sive ekonomije i do 3,8 odsto. Procene su da bi to moglo da se desi za šest do sedam godina, ali je to tempo koji po dinamici odgovara onome što su postigle tri najbolje zemlje centralne i istočne Evrope”, rekao je Ranđelović, predstavljajući rezultate analize nastale u okviru Nacionalne incijative za bezgotovinsko plaćanje Bolji način.

Inicijativa je nastala kao zajednički projekat Nemačke saradnje, GIZ-a, NALED-a, Vlade, develoPPP, i kompanija Visa i Mastercard.
Razvoj bezgotovinskog plaćanja meri se i brojem platnih kartica po glavi stanovnika, gde smo u začelju Evrope.

Naime, sa prosekom od 0,73 kartica po stanovniku koliko ih imamo u Srbiji – manje kartica za plaćanje imaju samo u Albaniji.

Kriterijum razvijenosti meri se i brojem POS terminala, gde su od Srbije lošije samo Albanija, Slovačka, Rumunija i Moldavija, a merilo je i vrednost transakcija, gde smo opet u začelju, prosek CIE je nekih 15 odsto, u Srbiji je to 2019. bilo osam odsto BDP-a.

“Postoji značajan prostor za razvoj, a rast vrednosti bezgotovinskih transakcija za jedan odsto povezan je sa smanjenjem sive ekonomije za 0,041 odsto”, rekao je Ranđelović.

Sistemsko delovanje države bilo bi opravdano i moglo bi da obuhvati, kako je naveo, regulatorne i fiskalne mere, ali i podizanje svesti o prednostima prelaska na bezgotovinsko plaćanje.

Procene NALED-a su da siva ekonomija čini 20,1 odsto BDP-a mereno tzv. monetarnom metodom, dok je istraživanje među 1.040 privrednih subjekata pokazalo da se procenat sive ekonomije smanjuje i da je sa 14,9 odsto koliko je bio u 2017. pala na 11,7 odsto BDP-a ili 6,5 milijardi evra, koliko je bio prošle godine.