Srbija neuspešna u raspodeli državnog novca

Da je nejednakost u Srbiji izuzetno visoka nije sporno, razlozi zbog kojih je to tako su višestruki, odnosno ekonomisti ih pronalaze u neadekvatnoj socijalnoj i poreskoj politici, pojedini u nedostatku vladavine prava ili visokoj nejednakosti tržišnog dohotka.

Na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“ pre dva dana ekonomisti su raspravljali upravo o tome, a jedno od pitanja bila je i relevantnost i preciznost podataka iz Ankete o prihodima i uslovima života (SILC), za koju profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je međunarodno uporediva i jedina verodostojna i relevantna u EU.

„SILC anketa je međunarodno uporediva, podaci se harmonizuju, izvori su delimično drugačiji, ali nijedna alternativna anketa nije u potpunosti usaglašena. Oni koji govore o tome da je nejednakost manja pozivaju se na ankete o potrošnji domaćinstva što nije relevantno jer svako mora da jede, tako da će se snaći, prodaće nešto iz kuće, na primer. Zato uvek imate da je nejednakost merena dohotkom veća nego nejednakost merena potrošnjom“, ističe Arandarenko.

On podseća da je nejednakost u Srbiji 2012. kada je počela da se meri bila izuzetno visoka za to vreme.

„Tada je džini koeficijent kojim se meri nejednakost bio negde 38 poena, veći nego kod bilo koje druge zemlje Evrope. I onda je dodatno porastao na 40 i počeo da pada kako je krenula fiskalna konsolidacija i to sa 40 na 36 poena“, napominje Arandarenko.

On kaže da SILC anketa meri dohodak najsiromašnijih i da neke druge ankete idu toliko daleko da u obzir uzimaju i to da li je neko išao u ribolov, ili brao pečurke i tako se prehranjivao.

Takva vrsta podataka, smatra on, ne bi trebalo da bude relevantna osim u slučaju kada se radi o ekstremnom siromaštvu.

Arandarenko ne misli da u Srbiji veća nejednakost može da znači u isto vreme i manje siromaštva, poput onoga što je bilo u Kini, a o čemu je pre dva dana govorio i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

U Kini je, napominje Arandarenko, privredni rast na godišnjem nivou bio sedam odsto, a oni su od ekstremno siromašne zemlje došli do toga da imaju veći BDP od Srbije.

„To kod nas nije realistično“, ističe Arandarenko.

Razlog tako velike nejednakosti, kako kaže, mogao bi da se nađe i u lošoj distribuciji javnih prihoda koji su u Srbiji 40 odsto ukupnog BDP-a, što je, podseća Arandarenko, na nivou velikih zemalja EU.

„Toliki procenat javnih prihoda imaju jake zemlje i taj sistem gde su socijalna davanja velika imaju druge zemlje, ali su one uspele da smanje nejednakost. S druge strane, u Srbiji postoji očigledno problem sa distribucijom tih prihoda jer uprkos tom velikom procentu mi ne uspevamo da smanjimo nejednakost“, napominje Mihail Arandarenko.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da niko od ekonomista na skupu Nejednakost u Srbiji nije sporio da je nejednakost u Srbiji među najvećima u Evropi, već su različita mišljenja o tome čime se ona obrazlaže da li imovinom, dohocima ili poreskom politikom.

„Srbija je zemlja stagnantnog razvoja, jer je taj rast BDP daleko od onih šest, sedam ili više odsto. Imamo ili nikakav ili mali rast, visoku nejednakost, visoko tvrdo siromaštvo gde vam je četvrtina stanovništva siromašna. Činjenica je da nemamo razvojnu strategiju, vladavinu prava, da postoji politička korupcija, klijentalizam“, ističe Stojiljković.

On napominje kako iza svega stoji razlika u tržišnoj moći, koja se kombinuje sa političkom i veoma maloj moći koja je u rukama zaposlenih i građana. „Šta da očekujemo od Srbije koja je bez rasta, neadekvatne razvojne strategije i nedovoljno kvalitetne administracije“, napominje Zoran Stojiljković.