Srbija nije samo Guča i Egzit

Goran Petković, državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja najavio je agresivniji nastup Srbije na evropskoj turističkoj sceni, kao i aktivnosti usmerene ka animiranju investitora da ulažu u turistički potencijal naše zemlje. On je podsetio da je u periodu od 2000. do 2004. godine zabeležen kontinuirani pad, od oko 3,62 odsto, noćenja a zatvoreni su i neki hoteli čime je broj ležajeva smanjen za 5.000.

– Već dve godine unazad borimo se da prevaziđemo probleme. Uprkos tome u prvih osam meseci 2009. zabeleženo je 1,4 miliona dolazaka turista dok je broj noćenja stranih gostiju, u odnosu na isti period lane, porastao za 11 odsto. Kad je reč o deviznom prilivu procenjuje se da će Srbija do kraja godine od turističke ponude zaraditi nešto više od 940 miliona dolara. Ali, ne bismo smeli da zanemarimo ni marketinške aktivnosti na popravljanju imidža Srbije kao atraktivne turističke destinacije. To uključuje ne samo nastupe na sajmovima, već i ulaganja u infrastrukturu kao i rešavanje problema saobraćajne signalizacije kako se turistima koji su se uputili, recimo ka Vrnjačkoj Banji ne bi dogodilo da zalutaju – istakao je Petković.

Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije ukazala je na činjenicu da TOS već uveliko radi na promociji Srbije u Evropi i u tom kontekstu pomenula da je ove godine našu zemlju posetilo i 60-ak novinara iz inostranstva kao i 20 turoperatera.

– Opredelili smo se za „lake“ promocije. To između ostalog znači da redovno posećujemo sajmove, organizujemo specijalne kampanje po Evropi, a u osam zemalja otvorili smo i pi-ar kancelarije. Srbija ima čime da se pohvali jer osim zanimljivih turističkih destinacija u ponudi ima i oko 700, manje ili više atraktivnih, manifestacija. Svoju ponudu već smo promovisali u Rumuniji, Sloveniji i Mađarskoj a sada krećemo u susret potencijalnim turistima iz Bugarske i Makedonije. Dobra vest je što se Srbija, kao turistička destinacija, nalazi u programima 60 svetskih turoperatera, najviše smo prisutni u Nemačkoj, kao i to da je sve više potencijalnih investitora zainteresovanih za ulaganja u naše kapacitete. Naročito zanimljiv podatak je da beležimo porast broja turista koji dolaze brodovima – prošle godine je registrovano 100 pristajanja brodova sa oko 50.000 turista. Kroz Srbiju je ove godine prošlo i oko 3.500 biciklista – rekla je Plamenac.

Uz konstataciju da je Beograd grad velikih mogućnosti, ali da zbog neadekvatne infrastrukture turizam nije dostigao očekivani nivo razvoja, Željko Ožegović, član Gradskog veća, podsetio je da je Hotel In, koji je izgrađen pre šest godina, prvi hotel koji je posle pauze od 20 godina, „nikao“ u Beogradu.

– Rezultati istraživanja pokazuju da većina stranaca, čak njih 65 odsto, u prestonicu Srbije dolaze zbog posla, 15 odsto gostiju stiže u nameri da prati neki od sportskih događaja, a samo 10 odsto turista Beograd prepoznaje kao grad kulture i zabave. Beograd ima povoljan geografski položaj, 11 velikih manifestacija, bogato kulturno-istorijsko nasleđe, raznovrstan noćni život, ali i dosta mana. Reč je pre svega o lošem gradskom prevozu i skromnim smeštajnim kapacitetima, koji nude tek oko 3.500 soba visoke kategorije. Nedostaju nam i lou kost kompanije koje bi, uz niže cene avio karata, omogućile turistima da stignu do Beograda, ali i više hotela visoke kategorije – upozorava Ožegović.

On procenjuje da će se posle ulaska u Evropsku uniju Srbiji otvoriti nova tržišta s obzirom na to da se očekuje dolazak velikih hotelskih lanaca kao i lou kost kompanija. Time bi, smatra Ožegović, Beograd dobio šansu da se približi gradovima poput Budimpešte i Beča.

Predstavljajući Beograd kao mesto idealno za siti brejk ture ili kraće gradske odmore, Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda ukazala je na činjenicu da bi u srpskoj prestonici, ukoliko želi da konkuriše drugim evropskim gradovima, cene hotelskog smeštaja trebalo da budu niže.

– Računica pokazuje da je turistima za trodnevni boravak u Beogradu potrebno između 500 i 600 evra, što je mnogo. Zato smo odlučili, i trenutno radimo na tome, da napravimo ponudu koja podrazumeva trodnevni boravak u Beogradu po ceni od 210 do 240 evra. U pregovorima smo sa hotelima i Jatom jer smo svesni činjenice da turiste boravak u glavnom gradu Srbije košta 35 ili 45 odsto više nego u nekom drugom evropskom gradu. Moramo takođe da pronađemo šta je to što Beograd razlikuje od ostalih gradova u Evropi. Prema nekim anketama, za oko 90 odsto stranaca prva asocijacija na Beograd jeste pozitivna atmosfera – ističe Jasna Dimitrijević.

Ona je ukazala i na predlog TOB da napravi ponudu za vikend paket koja bi se uklopila u cenu od 90 do 240 evra za boravak u hotelima od tri do pet zvezdica. Za one koji žele jeftiniji provod i koji su spremni da spavaju u hostelima cene paket aranžmana kretala bi se od 40 do 150 evra.

Živorad Vasić, direktor hotela Kontinental tvrdi da hotelijeri u Srbiji ne odustaju od visokih cene zato što ljudi ne vole mnogo da rade pa im se više isplati da iznajme dve sobe po ceni od čak 175 evra, nego da prodaju deset soba po duplo nižoj ceni.

– Problem je i to što u Srbiji, osim Hajata i Holidej Ina, nema velikih internacionalnih hotelskih lanaca. Kada sam postavljen na mesto direktora hotela Kontinental soba je koštala 175 evra i ja sam odmah postavio pitanje ko će to da plati. Pritom sam imao u vidu cene soba u evropskim hotelima koje su znatno niže. Sada je situacija drugačija, cene smo spustili i zahvaljujući tome Kontinental ostvaruje od 6.000 do 8.000 noćenja mesečno – komentariše Vasić.

Beograd se, prema Vasićevim rečima, suočava i sa problemom nedovoljnog broja soba – samo 2,39 soba po osobi, za razliku od Zagreba koji ima 4,49 soba, a Prag čak 16,35 soba po osobi.

Aleksandar Vasilijević, operativni direktor hotela Zira naglasio je da se Zira konceptualno razlikuje od ostalih hotela jer je 100 odsto nepušački.

– Hotel se pozicionirao zahvaljujući predanom radu i agresivnom marketinškom nastupu. Zahvaljujući tome uspeli smo da se svrstamo u red hotela visok kotiranih i na nekim stranim turističkim sajtovima. Kriza, politička situacija, spor razvoj tržišta, kao i nedostatak metroa, i ne baš sjajan imidž, čemu u velikoj meri doprinose taksisti, svakako loše utiču na razvoj turizma u našoj zemlji. Neophodna je takođe i dodatna edukacija zaposlenih u turizmu i hotelijerstvu – ističe Vasilijević.

Turističku sliku Srbije kvari i loše regulisan sistem plaćanja u gradskom prevozu, ali i „divlji“ taksisti koji neretko „opljačkaju“ strane turiste već pri samom izlasku sa beogradskog aerodroma. Zato je Zlatan Zlatković, direktor Beogradskog taksija apelovao na sve nadležne da tim „lopovima“ stanu na put. On je za ovako alarmantno stanje optužio i rukovodstvo Aerodroma „Nikola Tesla“ koje snosi deo krivice za to.

– Taksi služba bi trebalo da bude ogledalo grada i sigurno da građani, ali i taksisti, zaslužuju bolju ponudu. U ovom trenutku dobro funkcioniše samo nekoliko udruženja. Zato bi problem taksista koji dočekuju ljude na aerodromu vukući ih za rukav trebalo što pre rešiti – kaže Zlatković.

Miodrag Popović, urednik spoljnopolitičke rubrike TV Pink i bivši direktor TOS-a izneo je zapažanje da u Srbiji postoji manjak vere i entuzijazma kada je u pitanju turizam.

– TV Pink prati sve turističke manifestacije i dileme nema – najviše interesovanja vlada za Guču i Egzit. Problem je što se u televizijskim prilozima često može videti tamna strana naše stvarnosti dok kampanje, poput one koja prati otvaranje Avalskog tornja i koja je dobro urađena, ređe viđamo. Dakle, reč je o jednoj odlično medijski propraćenoj kampanji i videćemo kako će to uticati na interesovanje turista – rekao je Popović.

Da turističku ponudu Srbije ne čine samo Beograd i Dunav, potvrdio je i Dragan Videnović, direktor Medija centra u Nišu. On je na konferenciji nabrojao šta sve Niš nudi turistima počev od Džez festivala do dobre kuhinje i aerodroma, „koji doduše ne radi“.

– Iako aerodrom ispunjava sve uslove za sletanje aviona to se ipak nije dogodilo. Prema mojim informacijama Jat je učinio sve samo da niški aerodrom ne radi. I mada su nam najverniji gosti deca koja dolaze na ekskurzije, ohrabruje podatak da broj turista koji posete Niš, raste iz godine u godinu. Ove godine bilo ih je 30 više nego prošle i 40 više nego pretprošle. Ne možemo mnogo da uradimo jer ni sami mediji van Beograda ne mogu da nam pomognu mnogo – kaže Videnović, dodajući da, nažalost, iz manjih mesta u Srbiji najčešće stižu vesti o ubistvima.

Nalepnice za taksiste

Živorad Vasić, direktor hotela Kontinental potvrdio je da će ubuduće goste tog hotela moći da voze samo oni taksisti koji imaju njihove nalepnice.

– Direktor taksija će odrediti ko će dobiti nalepnice i svaki vratar koji ne bude goste upućivao na te taksije neće biti više deo tima hotela. Mislio sam da toga u mom hotelu nema, ali pošto vidim da ima to će sigurno biti rešeno – obećao je Vasić.