Ideja da Srbija kupi udeo u mađarskoj nuklearci „Pakš 2“ odlična, ako EU dozvoli Rusiji da je izgradi

U prilog tome govori pre svega novi Predlog Zakona o energetici kojim je planirano ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana iz 1989. godine, niz potpisanih sporazuma između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti nuklearne energije, kao i ideja o izgradnji malih modularnih reaktora, takođe, u saradnji sa Francuskom.

I dok energetski stručnjaci ideju o izgradnji malih modularnih rektora u Srbiji odbacuju, jer je reč o novoj i neproverenoj tehnologiji, ideju aktuelne vlasti da kupi udeo u vlasništvu mađarske Nuklearne elektrane „Pakš 2“, ili bilo koje druge nuklearne elektrane u regionu, ocenjuju kao odličnu.

Ističu da je to, pre svega, najbrži način da Srbija dobije sigurno snabdevanje energijom, jer nema kapaciteta da pre 2040. godine izgradi sopstvenu nuklearnu elektranu. Zatim, na taj način dobija čistu energiju i moći će da ugasi neke termoblokove i smanji zagađenje.

Još jedna prednost je u tome što bi naši inženjeri mogli da stiču znanja i iskustva u Mađarskoj i jednog dana da ta znanja primene na nuklearne elektrane u Srbiji.

Jedini rizik jeste to što nuklearnu elektranu „Pakš 2“ u Mađarskoj grade Rusi i čija izgradnja uveliko kasni, upravo zbog toga što je Evropska unija osporavala i kočila taj projekat.

Ostaje pitanje da li će Rusi uspeti do kraja da završe posao koji su sa Mađarima po principu „ključ u ruke“ dogovorili još pre tačno 10 godina.

Ideja o kupovini udela nije nova, sinula u vreme energetske krize

Ideju da Srbija zakupi pet do 10 odsto u nuklearnoj elektrani „Pakš 2“ izneo je prošle nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik je nakon sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom otkrio da ga je zamolio „da razmotri želju Srbije da postane vlasnik pet do 10 odsto vlasništva u Pakšu“.

„Spremni smo da platimo punu cenu za pet do 10 odsto vlasništva u nuklearnoj elektrani Pakš. Nisu još odgovorili, rekli su da će razmotriti molbu“, rekao je Vučić.

Međutim, ideja aktuelne vlasti o kupovini udela u vlasništvu u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu nije nova, prvi put je spomenuta u jeku energetske krize 2021. godine.

U oktobru 2021. godine, Vučić je rekao da bi Srbija odmah kupila udeo od pet do 10 odsto u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu.

„Bila je neka ideja da Srbija kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj, jer nema 11 ili 13 milijardi evra da izgradi svoju. Ali kad bi nam neko dao da možemo da budemo vlasnici, u okruženju, deset posto, pristali bismo odmah i kupili bismo to“, rekao je Vučić u jeku energetske krize.

Zbog dobre političke i ekonomske saradnje koju Srbija i Mađarska gaje u poslednjih nekoliko godina, a na krilima prijateljskih odnosa Vučića i Orbana, uopšte ne čudi što je odluka o kupovini udela u vlasništvu nuklearne elektrane pala na tu zemlju.

Ideja o kupovini udela u bilo kojoj nuklearnoj elektrani odlična

Ekonomista Goran Radosavljević smatra da je kupovina udela u vlasništvu nuklearne elektrane „Pakš 2“ u Mađarskoj odlična, pre svega zbog toga što Srbija sigurno neće biti sposobna u narednoj deceniji da sama izgradi nuklearnu elektranu, pa čak ni uz pomoć partnera.

„Ulazak u neku već postojeću nuklearnu elektranu i sa partnerom koji ima iskustva, a Mađarska ga svakako ima, jeste dobro“, rekao je Radosavljević za Danas.

Prema njegovim rečima, jedina prepreka do ispunjenja ove želje Srbije jeste pitanje da li će ova nuklearna elektrane biti izgrađena, s obzirom na to da je grade Rusi.

„Problematično je to što se ta elektrana finansira aranžanom sa Rusijom, što je dovelo u startu sa kašnjenjem izgradnje. Zbog sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji budućnost ovog projekta je neizvesna“, ukazao je Radosavljević.

I da ova nuklearna elektrana ne bude izgrađena, Radosavljević podržava ideju da Srbija kupi udeo vlasništva u bilo kojoj drugoj nuklearnoj elektrani u regionu.

Radosavljević je naveo da bi Srbija time dobila stabilno snabdevanje energijom, zatim kapacitete koji bi mogli da zamene naše termo kapacitete, mogućnost da naši inženjeri stiču znanje i iskustvo radeći u tim elektranama i koje bi mogli, jednog dana, da primenjuju u domaćim nuklearnim elektranama.

Na pitanje, koliko bi kupovina udela u ovoj nuklearnoj elektrani mogla da košta, Radosavljević kaže da je cena izgradnje ove nuklearne elektrane između 12 do 15 milijardi evra, te da bi Srbija platila pet ili 10 odsto od te cene. Međutim, ukazuje da treba sačekati kraj izgradnje i kolika će biti krajnja cena.

Kupovina udela dobra podloga za obuku domaćih kadrova

Počasni generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju i član Akademije inženjerskih nauka Srbije Miodrag Mesarović takođe smatra da bi kupovina udela u vlasništvu za Srbiju bila najbolje rešenje.

On je dodao da bi to bio prvi korak, a drugi bi trebalo da bude priprema za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, što će omogućuti zakon kojim se ukida zabrana, odnosno moratorijum na izgradnju nuklearne elektrane.

„Nuklearna elektrana bi zamenila termoelektrane u Srbiji na ugalj koje izlaze iz pogona. Zakupom deset odsto kapaciteta mađarske nuklearke značilo bi obezbeđenje novih 240 megavata električne energije, što bi bilo ekvivalentno proizvodnji u jednom bloku u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu“, rekao je Mesarović za Betu.

Mesarović je rekao da bi sa Mađarima mogao biti napravljen aranžman o zakupu deset odsto kapaciteta kako bi se prvo građanima pokazalo da je nuklearna energija sigurna i da, uz to počne obuka domaćih kadrova u toj nuklearki kako bi se pripremili za upravljanje kada se izgradi u Srbiji.

„Za nuklearku Pakš, Rusija je Mađarskoj dala veoma povoljan državni kredit od deset milijardi dolara, a na njega se ne obračunava ni interkalarna kamata (kamata dok traje izgradnja), dok su Mađari obezbedili još 2,5 milijarde dolara. Eventualni dogovor Srbije sa Mađarima ne mora nužno da uključuje i Rusiju iako je ona obezbedila najveći deo novca za tu elektranu“, rekao je Mesarović.

Dodao je da je uobičajeno da Rusija od zemalja kojima isporučuje opremu i gorivo preuzima isluženo gorivo na preradu, pa će ga preuzeti i od Mađarske.

Na pitanje da li će Srbija moći da izgradi nuklearnu elektranu za desetak godina Mesarović je rekao da će joj za takav objekat trebati 20 – 25 godina, a tada će i nestati uglja i moraće da budu zatvorene stare termoelektrane.

Sličnost Srbije i Hrvatske: Želja za nuklearnom energijom, „Pakšom“ i saradnjom sa Francuzima

Hrvatska i Slovenija dele u odnosu 50:50 nuklearnu elektranu „Krško“ koja je izgrađena u vreme bivše Jugoslavije. „Krško“ ima jedan reaktor ukupne jačine oko 700 megavata.

Struja iz ove nuklearne elektrane pokriva 16 odsto potreba za električnom energijom u Hrvatskoj, a u Sloveniji 20 odsto.

Hrvatski energetski analitičar i urednik portala Energypress.net Ivan Brodić ističe da je svaki pristup Srbije nuklearnoj energiji dobar potez, jer, kako navodi, vodi ka energetskoj tranziciji i sigurnoj energiji.

Zbog toga je, kako kaže, i veliki zagovornik izgradnje drugog reaktora nuklearne elektrane „Krško“.

Brodić je za Danas rekao da je i Hrvatska bila zainteresovana za kupovinu udela u vlasništvu „Pakša 2“, ali da je odustala zbog geopolitičkih okolnosti i ruske tehnologije.

„Hrvatska je to tada odbila s argumentom da je struja iz nuklearne elektrane skuplja nego iz drugih izvora, što je u osnovi tačno, ali element sigurnosti snabdevanja i sigurnosti za klimu ipak ima svoju cenu“, rekao je Brodić.

Osim obostrane želje za „Pakšom“, Srbija i Hrvatska imaju još dve sličnosti – sve veće interesovanje za nuklearnom energijom nakon energetske krize i to u saradnji sa Francuskom.

Brodić je ukazao da se Hrvatska nedavno pridružila članicama EU, na čelu sa Francuskom, koje podržavaju nuklearnu energiju, iako je dugo razvijala energetske strategije u kojima nije računala na nuklearnu energiju. „Verovatno kao dobra učenica Nemačke i Angele Merkel“, rekao je Brodić.

Međutim, kako navodi, povećana želja za nuklearnom energijom povećala se nakon rata u Ukrajini, a posebno nakon posete Emanuela Makrona Hrvatskoj, baš kao i Srbiji.

„U međuvremenu, Hrvatska je ušla i u odbrambeni savez sa Francuskom, od koje je kupila borbene avione. Ne znam da li je to išlo u tom paketu, ali Hrvatska se vratila nuklearnoj energiji i pridružila francuskoj nuklearnoj inicijativi baš nekako u vreme Makronove posete Hrvatskoj i zaključenja posla sa borbenim avionima“, ukazao je Brodić.

Ideja o vraćanju nuklearne energije u Srbiji došla je nakon Vučićeve posete Francuskoj i uzvraćene posete Makrona Srbiji ove godine kada su potpisani i ugovori o nabavci „rafala“.

O nuklearnoj elektrani „Pakš 2“

Nuklearna elektrana Pakš 2 je projekt proširenja postojeće nuklearne elektrane Pakš u Mađarskoj, koja se nalazi na jugoistoku zemlje, uz reku Dunav.

Ovaj projekt uključuje izgradnju dva nova nuklearna reaktora, označena kao Pakš 5 i Pakš 6, koji će biti zasnovani na tehnologiji VVER-1200 (voda pod visokim pritiskom, tip reaktora razvijen u Rusiji).

Ukupna jačina ovih rektora biće 2.400 megavata.