Srbija od sive ekonomije gubi osam miliona evra

To je zjavio danas ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević.

On je, na konferenciji za novinare, povodom pokretanja nacionalne kampanje „Reci NE radu na crno“, poručio da Vlada planira razne akcije za suzbijanje rada na crno, a aktivnosti neće biti ograničenog roka, nego će trajati neograničeno – 24 sata dnevno, svih 365 dana u godini.

Ovo je samo prva faza, rezultate će građani Srbije videti u narednom periodu. Inspektorima rada ćemo omogućiti da bolje rade svoj posao, istakao je Đorđević.

Kako je objasnio, dosadašnje aktivnosti su pokazale ko sve radi „na crno“, a najviše takvih firmi je iz oblasti građevine.

Na pitanje da li će i dalje postojati firme koje su zaštićene od kontrola, i naveden primer da je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić javno rekao vlasniku jednog medija da zna da zapošljava ljude „na crno“, a da inspekcije rada nije reagovala, Đorđević je poručio da „niko nije zaštićen“.

Upitan zašto je za pomoćnika direktora Inspekcije rada stavio penzionisanog generala vojske, Đorđević je objasnio da „kao ministar ima pravo da bira svoj tim“.

Radi se o izuzetno kvalitetnom generalu, koji je svoje dužnosti u vojsci obavljao veoma odgovorno, naglasio je on.

Predsedsnik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, direktor korporacije Trajal, upozorio je na i dalje postojeći problem brojnih parafiskalnih nameta, kojih ima trenutno 384 i opterećuju privredu.

Od tog broja, ukazao je on, za jednu petinu privredni subjekti, kad ih plate, ne znaju koliki će im iznos biti sledeće godine.

Nenezić je precizirao da su parafiskalni nameti, od kojih su 72 odsto u nadležnosti Republike, a 28 odsto „razrezuju“ lokalne samoprave, druga najbitnija stvar koju privrednici ističu kao problem u svom poslovanju.

Đorđević je, na novinarsko podsećanje da je sadašnja vlast 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela Vladu, obećavala da će ukinuti parafiskalne namete, a da se to ni posle skoro šest godina nije desilo, obrazložio da to nije lak proces.

Kako je objasnio, to se mora raditi paralelno sa Ministarstvom finansija, „korak po korak“, jer je 2012. godine zatečena „prazna kasa, nedostatak pravila i discipline“.

Ne možete parafiskalne namete samo da „isečete“, morate da stvorite uslove. Da bi ih ukinuli, treba da stvorite uslove da država može da funkcioniše. To je vrlo kompleksno, rekao je Đorđević.

Ambasador Norveške Arne Sanes Bjernstad je, govoreći o suzbijanju rada na crno, ukazao da u nordijskim zemljama takve pojave ne zovu „sivom ekonomijom“, nego prevarom i da Srbija, kao zemlja koja želi da postane članica Evropske unije, mora da popravi stanje u toj oblasti.

Direktor Inspektorata rada Stevan Đurović naveo je da je ta služba prošle godine obavila 53.424 inspekcijske kontrole, u kojima je zatekla 22.411 lica koja rade na crno, što je 15 odsto više u odnosu na 2015, a od tog broja je posle 21.171 zasnovao radni odnos.

Doneta su 10.832 rešenja sa nalogom za otklanjanje nepravilnosti, 3.637 zahteva za pokretanjem prekršajnog postupka i podneto je 38 krivičnih prijava, a poslodavcima su izrečene kazne u ukupnom iznosu od 231.584.100 dinara, rekao je Đurović.