Srbija odbila štediše iz BiH

Srbija je odbila da prizna povrat štednje u Invest i JIK banci Beograd za 1.400 štediša iz Federacije BiH i upućeni su da svoje pravo dokazuju pred sudom u Beogradu, potvrdila je portali predsednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić.

Omersoftić je podsetila da je 2014. donesena presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ališić i drugi protiv Srbije i Slovenije, u kojem su aplikanti naveli da nisu mogli podići svoju „staru“ deviznu štednju sa svojih računa u bh. podružnicama Ljubljanske banke i Investbanke nakon raspada SFR Jugoslavije.

„Srbija je velikom broju štediša, koji su bili u BiH 1997. godine, odbila zahtev za verifikaciju zato što je Agencija za privatizaciju Feferacije BiH dala netačne podatke da je njihova štednja u BiH“, rekla je Omersoftić.

Ona je dodala da je presudom Evropskog suda za ljudska prava navedeno da se ta štednja nalazi u Srbiji. Navodi kako je prema evidencijama Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH 4.773 vlasnika računa.

„Prema informaciji koju smo dobili iz Beograda, oni od toga imaju 1.400 prijavljenih za povrat i za njih su pripremljena rešenja kojim će se odbiti priznati povrat štednje.

Mnogi su ta rešenja već dobili ovih dana. Oni će morati pokrenuti sudske postupke u Beogradu da bi dokazali da imaju pravo na štednju“, istakla je Omersoftić.

Ona je rekla da su se obratili predsedavajućem Saveta ministara BiH Zoranu Tegeltiji budući da je taj savet još 2017. godine utvrdili da štediše nisu ostvarili nikakvo pravo po toj štednji u Srbiji.

„Svako pojedinačno mora otići u Beograd i pokrenuti postupak. Moraju otići i oni koji su dobili, otvoriti račune jer će njihov novac biti uplaćivan na račune u njihovim bankama. Isplata će biti u osam rata, zamislite ljude koji moraju osam puta otići u Beograd“, rekla je ona i dodala da su štediše uglavnom stariji ljudi.

Štediše strahuju kako će procesi, ako uopće budu pokrenuti, godinama trajati u Srbiji. „Jedini način kako se može doći do rešenja jeste da pokrenemo krivičnu prijavu protiv direktora Agencije za privatizaciju Federacije BiH.

Na osnovu krivične odgovornosti se može tražiti obnova postupka u Srbiji“, zaključila je Amila Omersoftić, prenosi klix.ba.