Srbija opet "priziva" Mercedes: Da li će ovaj put vest o dolasku nemačkog giganta biti tačna 1Foto: Shutterstock/sylv1rob1

Posle ravno deset godina u medijima su se opet pojavili natpisi o dolasku nemačkog Mercedesa u Srbiju.

Prema pisanju Demostata, „vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i evropskom finansijskom institucijom o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila“.

Ovako zvučno ime u automobilskoj industriji uvek privlači mnogo pažnje pa otud i skepsa kod nekih stručnjaka da i ovog puta ne ostane cela priča na najavama, kao 2013. godine.

Upućeni potvrđuju da se već neko vreme mogu čuti glasine o dolasku Mercedesa, kao i da bi to mogla biti nagrada za rešavanje pitanja Kosova.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ako je tačna, to je odlična vest.

„Mogu reći samo „daj Bože“ da Mercedes dođe. Ipak, iskustva sa političarima sa Zapada govore da im se ne može verovati. Dajte nešto formalno da se potpiše, a ne obećanja sa neizvesnim terminima“, upozorava Filipović.

On smatra da bi dolazak Mercedesa koji je svetski brend za vrhunske automobile i koji se prodaje širom sveta, bio velika stvar za našu ekonomiju.

„To su nove i visoke tehnologije i mnogo bi značilo za naš izvoz, jer takva fabrika ne bi izvozila manje od milijardu, dve evra godišnje. Tu je još i najmanji efekat zapošljavanje, a opet i nekoliko stotina zaposlenih u takvoj fabrici sigurno ne bi radili za 50.000 dinara“, napominje on.

Ipak podseća na epizode o navodnoj saradnji Mercedesa sa Ikarbusom i FAP-om i upozorava da je do realizacije takve investicije dug put sa puno napora i da „država mora da odigra pametno“.

Bilo da se proizvodi novi model ili da se pravi neki deo za Mercedes, Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ocenjuje da bi dolazak ove kompanije imao značajne efekte za našu privredu.

„Ne bih mogućnost dolaska Mercedesa odbacio baš kao nerealnu. Imali smo i ranije velike najave, neke su se ostvarile, a neke ne. U svakom slučaju dobro je da se uopšte i govori o tome posebno ako uzmemo u obzir u kakvoj krizi je evropska autoindustrija“, kaže Nikolić.

On se osvrnuo i na spekulacije da bi otvaranje fabrike električnih automobila bilo deo paketa u kome je i rudarenje litijuma u Srbiji.

„Sama proizvodnja ili sklapanje automobila nije direktno vezano za rudarenje litijuma. To su različiti sektori i različite kompanije. Prvo treba izvaditi sirovinu, pa je preraditi, pa napraviti baterije, a skroz treća stvar je pravljenje automobila.

Ne bih uopšte vezivao dolazak Mercedesa za kopanje litijuma i zato što i sada kada bismo počeli da realizujemo taj projekat trebalo bi tri do pet godina da počne proizvodnja.

S druge strane, evropski proizvođači automobila planiraju da posle 2035. godine uopšte ne proizvode motore sa unutrašnjim sagorevanjem“, napominje Nikolić.

Što se tiče političkog aspekta, eventualnog uvođenja sankcija Rusiji ili rešavanja kosovskog pitanja koje bi pratio dolazak nemačkog autogiganta, Nikolić smatra da iako Mercedes zaista ide tamo gde dobije pozitivan signal od nemačkih vlasti, ipak se ne može uslovljavati.

„Dolazak Mercedesa može biti način da se utiče na promenu raspoloženja ljudi, ali teško da može biti okidač za neku političku odluku. Osim toga, verujem da bi naše vlasti sve učinile da dođe u Srbiju, bilo kakvi podsticaji, infrastruktura, sve što treba, izuzev političkih uslova“, napominje Nikolić.

On dodaje i da ne treba gledati to samo kroz prizmu politike, već i ekonomski, jer nemačke kompanije su već u velikom broju prisutne u Srbiji, a „oni prate jedni druge“, ocenjuje Nikolić.

S druge strane, koliko god je Mercedes veliko ime, eventualno otvaranje fabrike danas ne bi imalo tako veliki efekat na privredu kao nekada dolazak Fijata u Kragujevac.

Na vrhuncu proizvodnje 2013. i 2014. godine Fijat je izvozio za skoro 1,4 milijardi evra, ali je tada ukupan izvoz bio dvostruko manji nego sada, pa bi bilo koja nova kompanija teško mogla da ima takav efekat na izvoz.

Zanimljivo je da je Mercedes polovinom prošle godine najavio ulaganje milijardu evra u proširenje fabrike u Kečkemetu u Mađarskoj sa ciljem da do 2025. godine počne proizvodnju električnog automobila.

Takođe, BMW je krajem prošle godine najavio investiciju od više od dve milijarde evra u fabriku u Debrecinu gde će se sklapati i baterije za električne automobile ove kompanije.

I Igor Vijatov, direktor Autoklastera Srbije, smatra da je to odlična vest, ali je i oprezan s obzirom na ranije najave.

„To bi mnogo značilo za našu privredu, ali bilo je sličnih vesti i ranije, pojave se pa nestanu. Ako bi Mercedes pravio ovde električni automobil to bi bila sjajna vest, posebno zato što je Stelantis najavio proizvodnju električnog modela od sledeće godine. To je prilika da novi dobavljači dođu ovde, pa i da naš kapital napravi neku proizvodnju i postane dobavljač ovih kompanija“, kaže Vijatov dodajući da je Kontinental pre nekoliko dana otvorio treću fabriku u Srbiji, a da japanski Nidek koji pravi elektromotore treba da otvori fabriku u maju.

„To su sve dobre vesti, posebno zato što se o našoj industriji i dalje priča u svetlu fabrika za motanje kablova. Ima toga i dalje, ali sada dolaze i kompanije sa visokim tehnologijama i znanjem. Globalni trend je da se ide ka električnim automobilima. U EU posle 2030. godine neće moći da se registruju automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem“, objašnjava Vijatov.

Ipak, zrno sumnje u vesti o Mercedesu dolazi od ranijih iskustava.

Još 2013. godine pompezno je najavljivana saradnja nemačkog Mercedesa sa našim proizvođačem autobusa Ikarbus.

Raznorazne najave su shvaćene u javnosti kao da će Mercedes kupiti Ikarbus, što nije ni čudo s obzirom na naslove u medijima: „Mercedes stiže“ ili “Mercedes će proizvoditi autobuse u Srbiji”.

Tome je doprineo i tadašnji premijer Aleksandar Vučić kada je pompezno nalepio znak Mercedesa na Ikarbusov autobus.

Kasnije se u Skupštini branio da nikada nije rekao da će Mercedes kupiti Ikarbus, već da se samo radilo o poslovno-tehničkoj saradnji. Na kraju, to je značilo da je naša fabrika kupila šasije Mercedesovih autobusa i za to platila – unapred.

Takođe se u to doba proširila i glasina kako je Mercedes zainteresovan za saradnju sa proizvođačem kamiona FAP. Ove glasine su se zasnivale na jednoj poseti direktora Mercedesa fabrici u Priboju, ali nisu bile ni blizu ozbiljne poput onih o Ikarbusu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari