Srbija ostaje bez ruske nafte od prvog novembra: Treba očekivati poskupljenje goriva

Ovakav epilog je bio dugo najavljivan i očekivan, a sagovornici Nove ocenjuju da nema razloga za brigu bar što se tiče nabavke nafte. Pitanje cene goriva na pumpama je kako kažu već nešto drugo. Tu poskupljenje treba očekivati.

Vučić je odgovarajući na pitanja novinara, samo usput spomenuo da novembar za Srbiju donosi novi problem – sankcije na rusku naftu – odnosno NIS.

„Pa da bismo pričali o glupostima, da ne bismo pričali o tome šta ćemo sa strujom, šta ćemo sa naftom, od prvog novembra nema više ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pričali o gasu, o mazutu i uglju. Samo pričamo o glupostima, jer nam je najlakše da pričamo o glupostima, jer to najbolje znamo i u kafani da radimo, gde nema nikakve odgovornosti“, rekao je on.

Ipak, čitav problem nije podrobnije objasnio, a o ovoj temi se više nije oglašavao.

Kako za „Novu“ kaže glavni i odgovrni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, ova izjava predsednika države isključivo je širenje panike.

„NIS ni sada ne uvozi većinski deo nafte iz Rusije, tako da uopšte ne treba pitati hoćemo li imati gorivo – već koliko će ono da košta“, napominje Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, cena sirove nafte na svetskom tržištu se „smiruje“, ali to u Srbiji ne mora apsolutno ništa da znači.

„Dobro je poznato da cena goriva u Srbiji nema veze sa tom cenom na svetskim berzama. Kakve će cene biti u novembru, to sada ne možemo da prognoziramo, pogotovo jer je Vlada uzela pod svoje da određuje cenu nafte“, zaključio je Ćulibrk.

Energetičar Milun Babić očekuje da će poskupljenje biti logična posledica sankcija.

„Transport nafte će biti drugačiji i komplikovaniji, za očekivati je da će zbog toga i biti poskupljenja i da će to stići i do džepova građana“, kaže Babić za Novu.

Goriva će sigurno biti, pitanje je samo koliko će da košta

Sagovorinici Nove navode da je za Srbiju veći problem kako nabaviti gas, a ne kako obezbediti naftu, čak i u uslovima sankcija.

Nafte ima i može se nabaviti iz drugih izvora a cene ne „lete u nebo“. Srbija je naftu nabavljala iz Kazahstana, Iraka, Irana. Samo petina stiže iz Rusije.

Najava sankcija za rusku naftu s druge strane mogla bi da izazove paniku. Sliku dugačkih redova na pumpama i vozača koji u rezervoare sipaju litre i litre goriva već smo videli.

U takvom „paničnom modu“ mesecima su i proizvođači i prodavci naftnih derivata. Zbog panike da neće zaraditi dovoljno desilo se da je, u momentu kada su cene sirove nafte na svetskom tržištu padale, dizel u Srbiji bio i 120 odsto skuplji.

Inače, profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević naveo je da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je, i pored toga što cena nafte na svetskom tržištu pada mesec dana, podigla cenu dizela.

„Cena dizela je od petka veća za 3,5 dinara po litru u trenutku kada su cene nafte na najnižem nivou u proteklih pola godine“, rekao je on, dodavši da je to „ozbiljna pljačka građana“ za koju je kriva vlast.

Alternative za rusku naftu

Kako je ranije za „Novu“ istakao lider za sektor energetike i resursa Dilojt Srbija Željko Marković, sankcije koje se uvode na rusku naftu koja je u Srbija stizala preko JANAF-a iz Hrvatske, mogu da se saniraju pronalaženjem novih izvora – što je mogući scenario.

„Naše rafinerije nisu isključivo koristile rusku naftu. Naprotiv, procentualno smo mi 20 odsto koristili naftu iz Rusije, sve je ostalo bilo nekog drugog porekla, poput Iraka“, rekao je Marković.

Sa njim je saglasan i Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, koji je podsetio da je Srbija ranije koristila iransku i kazahstansku naftu, što u ovakvim situacijama može biti dobra alternativa.