Srbija oživljava zadruge po ugledu na slovenački model

Prirodnih potencijala ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

Još u sporovima

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Među prvima

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.