Srbija plaća neke od najviših kamata u Evropi, dogodine čak 1,5 milijarda evra ide samo na otplatu kamata na javni dug

Ovo naravno ne znači da će se dug države smanjiti u apsolutnom iznosu, već samo da će njegov rast biti manji od rasta BDP-a.

Od 2020. godine odnos javnog duga i BDP-a se smanjuje, sa 57,8 odsto te godine. Međutim, kako se navodi u oceni predloga budžeta koju je dao Fiskalni savet, to se dešavalo u skoro svim zemljama Evrope, a razlog je zajednički – inflacija.

Naime, zahvaljujući visokoj inflaciji, ukupno u 2021. i 2022. godini u Srbiji je ona iznosila 16 odsto, a u ovoj godini će biti oko 13 odsto, nominalni BDP je beležio izuzetno visok rast. S obzirom da se iznos javnog duga deli sa nominalnim BDP-om, jasno je da se količnik smanjivao.

U te dve godine, 2021. i 2022, udeo javnog duga u BDP-u u Srbiji je smanjen za 2,2 procentna poena. Zaduženost EU merena na ovaj način smanjena je u proseku za osam procentnih poena. Najveće smanjenje zaduženosti desilo se u zemljama koje su imale i najviši javni dug. U Grčkoj je na primer, javni dug u odnosu na BDP smanjen za čak 35 procentnih poena u ovom periodu.

Prosek smanjenja javnog duga prema BDP-u u zemljama Centralne i Istočne Evrope iznosio je 4,3 odsto. Iako Srbija ima veći javni dug prema BDP-u od proseka zemalja CIE, a dvostruko manje je smanjena zaduženost, Fiskalni savet zaključuje da je bilo prostora da se zaduženost Srbije znatno više smanji u prethodnom periodu. Takođe, oni ocenjuju i da je deficit za 2024. od 2,2 odsto BDP-a, iako manji nego ovogodišnjih 2,8 odsto BDP-a, mogao dodatno biti smanjen kako bi se brže oborila inflacija.

I mada sa trenutnim nivoom zaduženosti Srbija spada u evropsku sredinu, po ceni koju plaća za taj dug nalazi se pri vrhu.

Kako se navodi u analizi Saveta, u prošloj godini Srbija je prosečno plaćala kamatnu stopu na svoj dug oko tri odsto. Prosek za zemlje CIE iznosio je 2,2 odsto. Višu kamatnu stopu od Srbije u Evropi plaćale su samo Češka, Italija, Poljska i Mađarska.

Od prošle godine situacija se drastično pogoršala. Početkom 2022. godine euribor je bio -0,5 odsto. Početkom ove godine on je već skočio na 2,7 odsto, da bi se u ovom trenutku nalazio na oko 4,1 odsto.

Stopa prinosa na evroobveznice Srbije denominovane u dolarima sada je veća od sedam odsto, dok je prinos na obveznice u evrima oko 6,5 odsto.

„Skoro petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam, devet odsto)“, navodi se u analizi Saveta uz napomenu da iako je i drugim zemljama poskupelo zaduživanje Srbija ostaje u vrhu po visini kamatnih stopa.

S obzirom da će se Srbija naredne godine zadužiti za oko 6,5 milijardi evra, od čega 1,7 milijardi za finansiranje deficita i 4,8 milijardi za vraćanje dospelih dugova, novi dugovi će biti po svemu sudeći znatno skuplji od onih koji nam dospevaju.

U budžetu za sledeću godinu planira se da se za otplatu dugova izdvoji čak 183,6 milijardi dinara ili više od 1,5 milijarde evra. To je veoma blizu iznosu ukupnih subvencija države u budžetu za sledeću godinu za koje je planirano 184,5 milijardi dinara, koje uključuju i subvencije za poljoprivredu i za železnicu i privlačenje investicija itd. i za skoro 30 milijardi dinara više nego što će biti izdvojeno za socijalno osiguranje i zaštitu.
U odnosu na ovu godinu za kamate će biti izdvojeno 35 milijardi dinara ili oko 300 miliona evra više naredne godine.

Zaključno sa zadnjim danom septembra javni dug Srbije iznosio je 35,2 milijarde evra ili 50,9 odsto BDP-a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija.