Srbija po investicijama ispod proseka u regionu

Poljoprivredna proizvodnja bila je iznad očekivanja i to je dodatno doprinelo višem privrednom rastu. Međutim, koliko god je dobro da je rast prošle godine konačno bio nešto viši, treba imati u vidu da to u statističkom smislu kreira novu, višu bazu za računanje stope privrednog rasta u ovoj godini. Otuda, ako je deo privrednog rasta u prošloj godini bio privremenog karaktera i baziran na nešto višem korišćenju postojećih kapaciteta, ako ostvarimo nešto slabiju poljoprivrednu godinu, i sa višim nivoom BDP-a s kojim započinjemo ovu godinu, može biti teže nego što očekujemo da ponovimo ili uvećamo stopu rasta BDP-a u 2017. godini – kaže u razgovoru za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.

Šta će biti najveći izazovi za ostvarivanje projektovanih tri odsto rasta?

– Viši privredni rast mora da se „zahukta“ unutar privrede, da se vidi veći rast investicija, građevinarstva, da rastu porudžbine u privredi i da su optimistična očekivanja privrednika i građana. Nema, međutim, dovoljno naznaka u tom pravcu. Strane direktne investicije su relativno skromne, a po ukupnim investicijama u odnosu na BDP, Srbija (koja je na oko 18 odsto) i dalje je ispod proseka u našem regionu. Za kontinuirano visoke stope privrednog rasta potrebno je da investicije budu preko 25 odsto BDP-a. Dakle, viša osnova za izračunavanje BDP-a (zbog rasta u prošloj godini), rizik lošije poljoprivredne godine, još uvek relativno niske investicije i stagnacija u zemljama evrozone, predstavljaju ozbiljne izazove za ostvarenje projektovane stope rasta u 2017. od tri odsto. Ali treba imati u vidu i da tih tri odsto još uvek nije dovoljno da bismo počeli da sustižemo ostatak Evrope.

U kojoj meri kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, jačanje dolara itd. mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema i javne finansije?

– Pošto je deo javnog duga naše zemlje u dolarima, rast vrednosti dolara ima uticaja na vrednost javnog duga Srbije ako ga izražavamo u evrima ili dinarima. Otuda i dug (koji je delom u dolarima) prema BDP (koji se stvara u dinarima) može da raste bez novog zaduživanja. I to stvara nepovoljne efekte, pre svega, na inostrane procene finansijske stabilnosti zemlje. S druge strane, dolar je već znatno ojačao u odnosu na evro i otvoreno je pitanje koliko dodatno može da dobija na vrednosti.

Da li postoji opasnost da odliv kapitala u SAD zbog povećanja kamatne stope FED-a izazove nestabilnost deviznog kursa?

– Više kamatne stope u SAD učiniće investicije u dolarima atraktivnijim u odnosu na evro i valute u njegovoj „hemisferi“ kakav je i dinar. Otuda treba očekivati manju tražnju za domaćim hartijama od vrednosti i postepeno seljenje u zonu dolara koje će trajati dok god postoji značajnija razlika u kamatnim stopama između SAD i evrozone. U takvim okolnostima mogući su uticaji na rast domaćih kamatnih stopa kako bi se kapital zadržao u zemlji, ali i pritisci na deviznom tržištu u pravcu slabljenja dinara, ako dolazi do povlačenja novca i kapitala iz Srbije. Krajnji efekti na kretanje kapitala zavisiće i od stepena neizvesnosti koje proističu iz nove ekonomske politike novog američkog predsednika, ali i, s druge strane, snage EU da Bregzit bude relativno efikasan i uredan.

Da li prema vašem mišljenju monetarna politika, s obzirom na restriktivnu fiskalnu politiku, omogućava privredni rast?

– Monetarna politika sama ne može mnogo da učini za privredni rast, ali može da obezbedi stabilnost cena i finansijsku stabilnost koje mogu bitno pozitivno uticati na ukupne uslove poslovanja. U postojećim uslovima dovoljno je da monetarna politika bude konzistentno u okviru zvaničnog monetarnog modela ciljanja inflacije i da čini napore u domenu dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, što je i naša obaveza po programu sa MMF-om. Izlazak iz tog okvira ponašanja nije dobar jer može uticati na rast percepcije rizika prema našoj zemlji, a to onda može imati nepovoljne posledice na investicije i privredni rast.