Srbija podeljena oko budućnosti svoje dece

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. M. Obradović kaže: „Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza među najoptimističnijima u svetu – većinski veruju da žive bolje od svojih roditelja, a i da će njihova deca živeti bolje od njih“. Na osnovu čega, kog naučnog (ne novinskog) istraživanja? U Gruziji digli spomenik Staljinu. U Belorusiji je vrlo snažan pokret, poduprt državnom vlašću, ka restauraciji boljševizma, tačnije, staljinizma. U centru Moskve, Novgoroda, Novosibirska glancaju Lenjinove biste… Da o zemljama srednje Azije (bivše SSR) i ne govorimo… U Ukrajini i pribaltičkim republikama ne žele ni da čuju za sovjetski staljinizam.U bivšim blokovskim zemljama situacija je drugačija, osim u bivšoj Istočnoj Nemačkoj… Izvori, pišče članka, izvori… Stvarnost može biti svakojaka, samo ne crno-bela.

   1. Vi gospodine Kalca procitaste clanak ili ne? Ili ste od onih koji su dve (a izgleda i malo vise) godine „kraci“ u skolovanju.
      „U maju je Svetska banka objavila veliko istraživanje „Fer napredak?“

2. Koliko su Srbi optimisticni po pitanju buducnosti najbolje govori jedan twit koji kruzi naokolo. „Ako mladi lekari i inzenjeri nastave da se iseljavaju iz zemlje ko ce nam istovarivati cement i brati maline?“

3. Ne treba ići daleko: koliko su mađari bili iza nas dok su bili pod „ruskom čizmom” a koliko su sada ispred nas otkako su rusi otišli!
   Tako i česi, slovaci, poljaci, estonci, rumuni…

   1. Pretpostavljam da je tvoj nik skraćenica od Low Quotient. Kako smo mi to pod ruskom čizmom, kako tvoj komentar sugeriše? Ako smo pod nekom čizmom, to je onda nasa čizma kojom nas naš rođeni srpski ološ raznih boja pritiska decenijama. Plus, da ne zaboravim i ogrešim se o pomenuti ološ. Prema ozbiljnim evropskim naučnim istraživanjima, mi Srbi smo najgluplji narod u Evropi. U vezi tog istraživanja jedino mi nije jasno sto su trošili pare na tako skup projekat koji je trajao mesecima. Mogli su naučnici da dođu u Srbiju na par dana i da se na licu mesta i za male pare uvere u našu glupost u roku od par dana.

4. Kada živite u bedi i totalitarizmu, plašite se za goli život (u svim aspektima) svakoga trenutka a onda doživite nekakve (makar i minimalne) slobode i ekonomski boljitak te imate osećaj da vam je bolje i to budi nadu da će vašoj deci biti još bolje. Sasvim razumljivo, tu se navedeno istraživanje poklapa sa očekivanim rezultatima. U našem slučaju (bivša Jugoslavija) to nije tako jednostavno. Juga je u odnosu na ostatak „komunističkog bloka“ bila u mnogo boljem položaju po mnogim osnovama. Jedan deo bivše države (manji) je uznapredovao i iskoračio u boljitak, ostatak baulja po blatu nove partokratije sa različitim uspehom u preživljavanju. Kod ovih potonjih (tu spadamo i mi u Srbiji) je došlo do velike bede, zbog pljačke i ratova (za vreme Miloševića), devastiranja kompletne države (od prava, školstva … do zdravstva). Kratkotrajno poboljšanje, za vreme posle Miloševićevog pada (odmah se probudio optimizam), je anulirano delovanjem DSS-a a kasnije povratkom starih elemenata na vlast (povratak SPS-a i novokomponovanih radikala -SNS- sa pripadajućim satrapima i ostalim krimi ološem). Posle novog sunovrata, po svim opcijama, među ljude se uvukao strah od svega i naravno ugasio bilo kakvu nadu. U državi u kojoj je kriminal na vlasti, na svim nivoima, niko ne može da očekuje boljitak, pa ni za svoju decu. To što pojedinci pokušavaju da se, makar na marginama vlasti, ubace u vrtlog i zgrabe makar šta za sebe i svoje, nije budućnost ni za koga …

5. U kapitalizmu,u kome zivi veliki deo svetske populacije,sreca je iskljucivo povezana sa materijalnim stanjem.Skolovanje u najbolim skolama i fakultetima ,samo bogati.Dobra zdavstvena zastita,samo bogati.Pozorista,koncerti,izlozbe,bogati.Nekretnine,opet isto.Eto,sve su to uslovi za „srecu.“

6. Nikada kod nas nije postojala ‘pokretljivost izmedju slojeva’, trapavo prekovani prevod americke fraze; ‘upward mobility’ na satrovacki srpski ‘novogovor’. U Srbiji se to oduvek zvalo: ‘partijska knjizica’