Srbija podnela dokumentaciju za izgradnju dela gasovoda „Turski tok“

„Mi trenutno razmatramo sva dokumenta i sve informacije koje su nam dostavljene. Takođe, zatražili smo neke dodatne informacije, jer je reč o složenom projektu, mnogo je pitanja koja su povezana sa tim projektom“, kaže za RSE ekspert za gas Sekretarijata Energetske zajednice Andrius Simkus (međunarodna organizacija koja uključuje zemlje Evropske unije i njene susede sa ciljem stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta, prim. aut.), navodi Radio Slobodna Evropa.

Sekretarijat Energetske zajednice mišljenje će, prema rečima Simkusa, dati za nekoliko meseci. Biće to odgovor na pitanje da li je izgradnja gasovoda kroz Srbiju kojim bi se ona povezala na „Turski tok“ u skladu sa pravilima Energetske zajednice i Evropske unije (EU).

Kako se ne bi ponovio scenario sa gasovodom „Južni tok“, od čije gradnje je Ruska Federacija odustala u decembru 2014, jer nije mogla da ispoštuje pravila Evropske unije, po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, ovog puta će sve biti urađeno u skladu sa Zakonom o energetici Republike Srbije, u koji je ugrađena i legislativa Evropske unije, kaže za RSE direktor javnog preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović, ujedno i direktor mešovite rusko-srpske kompanije „Gastrans“, koja bi trebalo da gradi gasovod.

„Tih 403 kilometra gasovoda u Republici Srbiji, po našim planovima, ako sve bude u redu, trebalo bi da budu gotovi negde do 15. decembra 2019. godine“, kaže Bajatović i naglašava da je preliminarno mišljenje o projektu već dala Agencija za energetiku Srbije (AERS), kao i da se čeka mišljenje Energetske zajednice.

On podvlači da je mišljenje Energetske zajednice, bilo ono pozitivno ili negativno, za Srbiju „neobavezujuće“.

Međutim, rusko-srpska mešovita kompanija „Gastrans“ koja će graditi gasovod u Srbiji u većinskom je vlasništvu ruske državne kompanije „Gasprom Njeft“, koja ima 51% udela u vlasništvu, dok „Srbijagas“ ima 49% akcija. Samim tim, problem sa istim vlasnikom gasa i gasovoda i dalje postoji.

Kompanija „Gastrans“ u stvari je nekadašnja kompanija „Južni tok doo“, koja je prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre u januaru 2018. preimenovana rešenjem Agencije.

Pravila igre

Zakon o energetici Srbije u sebi ima ugrađen Treći energetski paket Evropske unije, koji propisuje da vlasnička struktura gasa i gasovoda moraju biti razdvojene, odnosno da vlasnik jednog i drugog ne može biti ista kompanija, što je bio slučaj sa ruskom državnom kompanijom „Gasprom Njeft“ kada je reč o gasovodu „Južni tok“.

Međutim, prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za energetiku Srbije, Savet ovog regulatornog tela je 1. oktobra 2018. godine doneo Rešenje o „izuzeću novog interkonektora za prirodni gas“ od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa predviđenih Zakonom o energetici.

Time je praktično Savet Agencije za energetiku doneo rešenje da se u slučaju gasovoda kojim će se Srbija povezati na „Turski tok“ ne primenjuju pravila Evropske unije, ali ni važeći zakon Republike Srbije.

Drugo ime, isti problemi

„Taj gasovod će morati da se gradi po propisima koji usklađeni sa pravilima Energetske zajednice i Evropske unije“, kaže za RSE Vladimir Medović, docent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment i saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Medović kaže da će upravo to da li će Srbija ispoštovati propise Energetske zajednice biti odlučujuće da kroz teritoriju Srbije zaista i potekne ruski gas preko „Turskog toka“.

„Ukoliko ne budu ispoštovana pravila koja se odnose na vlasničko razdvajanje predviđeno Trećim energetskim paketom Evropske unije, a koji se primenjuje i u Energetskoj zajednici od 1. januara 2015. godine to može predstavljati problem“, ističe Medović i dodaje da to nije problem samo Srbije, već i zemalja članica EU koje su izrazile želju da se povežu na „Turski tok“ – Bugarske, Mađarske i Austrije.

„Ovde se ne radi o političkim konotacijama, već prosto o ispunjenosti propisa, koji se odnose na izgradnju i funkcionisanje gasovoda. Mi smo ove godine dobili i konačnu odluku Evropske komisije vezano za postupak protiv ‘Gasproma’ zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu istočne Evrope. Dakle, Evropska komisija u tom pogledu insistira na striktnom poštovanju sopstvenih energetskih pravila, koji se, između ostalog, primenjuju i na Energetsku zajednicu“, objašnjava Medović.

Kada je reč o sugestijama Evropske energetske zajednice, prema rečima Medovića, za razliku od gore citiranog Bajatovića, Agencija za energetiku Srbije je dužna da to mišljenje uzme u obzir „u što većoj meri“ i da ga primeni.

„U slučaju da Agencija za energetiku ne primeni mišljenje Sekretarijata, uvek postoji rizik da će Sekretarijat pokrenuti postupak protiv Srbije zbog kršenja propisa Energetske zajednice“, kaže Medović.

Postupak se sprovodi pred Ministarskim savetom, koji onda donosi odluku da li je određena zemlja članica povredila prava Energetske zajednice. Ukoliko država članica i dalje nastavi sa kršenjem propisa, ministarski savet može doneti odluku o suspenziji određenih prava te države kao člana. Moguće su, kako kaže Medović, i izvesne političke sankcije.

„Za sad, pravni sistem Energetske zajednice ne predviđa neke druge sankcije, kao što su, na primer, finansijske. Međutim, sve ovo uzima se u obzir u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Jedna od političkih sankcija može biti i neotvaranje, odnosno nezatvaranje poglavlja koje se odnosi na energetiku“, zaključuje Medović.

Radovi bez „zelenog svetla“ EU

Pripremni radovi za izgradnju gasovoda, koji je u januaru 2018. godine predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nazvala „Srpski tok“, uveliko su počeli, i bez mišljenja Energetske zajednice i konačnog mišljenja Agencije za energetiku Srbije.

U skupštinskoj proceduri se već nalaze dva predloga zakona, koji se tiču eksproprijacije zemljišta na trasi kojom bi trebalo da prođe gasovod i kredita za izgradnju gasovoda.

Vlada Srbije je Skupštini na razmatranje 19. novembra 2018. uputila predlog Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP Banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

​Taj kredit pod komercijalnim uslovima bio bi, praktično, učešće „Srbijagasa“ u dokapitalizaciji mešovitog rusko-srpskog preduzeća „Gastrans“ i izgradnji gasovoda.

Ruski „Gasprom Njeft“, međutim, svoj deo dokapitalizacije, koju je Dušan Bajatović najavio u februaru 2018. nije realizovao, što su podaci koji se mogu naći na sajtu Agencije za privredne registre.

Na pitanje RSE kada će „Gasprom Njeft“ uplatiti sredstva na račun zajedničke kompanije „Gastrans“, Bajatović nije želeo da da konkretan odgovor.

Predlog Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije magistralnog gasovoda granica Bugarske – granica Mađarske u skupštinskoj proceduri je od 23. novembra 2018. Predlog zakona takođe je podnela Vlada Srbije.

Kontroverzni gasovod

Prva faza izgradnje gasovoda „Turski tok“ završena je 19. novembra 2018. godine. Ceremoniji u Istanbulu su tada prisustvovali predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan. Prva faza podrazumeva dva podvodna kraka kojima će se gas dopremati uz Rusije za Tursku.

Druga faza izgradnje gasovoda, kojim bi se gas dopremio do Evrope još nije otpočela, a ruski zvaničnici ponavljali su više puta da će se sa izgradnjom tog kraka gasovoda otpočeti „samo ukoliko Evropska unija obezbedi čvrste garancije“.

Bugarska, Austrija, Mađarska i Srbija potpisale su svaka pojedinačno mapu puta, kojom bi gas trebalo da prođe kroz teritorije ovih zemalja.

U junu 2018, kada je Bugarska raspisala tender za gasovod kojim bi se povezala na gasovod u Turskoj, potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčović upozorio je da će bilo koji novi gasovod u Bugarskoj biti „pod veoma budnim okom“ kako bi se osiguralo da gasovod bude u skladu sa pravilima EU.

Ministar energetike Sjedinjenih Američkih Država Rik Peri 13. novembra 2018. tokom posete Budimpešti, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom, pozvao je Mađarsku i njene susede da odbace ruske gasovode „Turski tok“ i „Severni tok 2“, za koje Vašington smatra da će „zacementirati“ uticaj Moskve na centralnu i istočnu Evropu.

„Rusija koristi gasovod ‘Severni tok 2’ i ‘Turski tok’ kako bi pokušala da učvrsti kontrolu nad bezbednošću i stabilnosti centralne i istočne Evrope“, izjavio je tada Peri.