Srbija postaje zemlja starijih ljudi

Prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, na početku ove godine Srbija je imala 6,9 miliona stanovnika, pet godina ranije – 7,2 a pre dve decenije oko 7,5 miliona što demografi ocenjuju kao stabilno nepovoljnu demografsku sliku.

– Broj živorođenih je već nekoliko godina stalno ispod 65.000 i značajno je manji nego bilo koje godine u 20. veku, čak manji nego u vreme bilo kog rata koji je vođen u tom stoleću. Broj umrlih je već dvadesetak godina stalno preko 100.000, a od 2010. se kreće u rasponu od 100.000 do 104.000 godišnje. On je prošle godine iznosio 101.400 – objasnio je za portal Nezavisnost demograf Goran Penev.

Ističe da se stanovništvo Srbije poslednje decenije, usled negativnog prirodnog priraštaja svake godine smanji za 36.500 ljudi a da je već decenijama izloženo intenzivnom starenju, i to kako zbog povećanog udela starih, tako i zbog smanjenja udela mladih.

Srbija u 21. veku, prema svim kriterijumima, spada u grupu demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta, kaže Panev i dodaje da je početkom 2020. godine čak 21 odsto stanovnika bilo iz grupe starijih od 65 godine, a tek 14,3 procenta mlađih od 15 godina, dok je prosečna starost dostigla rekordnu vrednost od 43,4 godine.

Jedan od uzroka takve strukture je i odliv stanovništva iz Srbije, smatra Panev.

– Vrlo je teško doći do pouzdanih podataka o spoljnim migracijama stanovništva Srbije. Rezultati jednog novijeg istraživanje RZS-a rađenog u saradnji s nacionalnim statističkim organizacijama najvažnijih zemalja, ukuzuju da je između 2011. i 2018. godine Srbiju napustilo 226.000 stanovnika, a da se istovremeno u Srbiju doselila 131.000 ljudi. Migracioni saldo je minus 95.000 ili 12.000 godišnje. Iseljavanje je naročito intenzivirano poslednjih godina i prema podacima RZS, 2018. Srbiju je napustilo 38.000 ljudi, a u nju se doselilo (ili vratilo) 16.000 lica. Moja je pretpostavka da je trend povećanja iseljavanja nastavljen i 2019, ali i da je 2020. on naglo prekinut. Za očekivati je da će i narednih godina, pre svega kao posledica svetske ekonomske krize izazvane pandemijom, biti usporeno iseljavanje, uz istovremeno intenziviranje doseljavanja, a pre svega povratka srpskih građana iz inostranstva – kaže Panev.

Demografe posebno brine i to što takva kretanja utiču na tržište radne snage u Srbiji, što je vidljivo „kroz otežano zadovoljenje potreba za radnom snagom, kao i u strukturnim promenama po delatnostima i zanimanjima koje su direktno uslovljene aktuelnim demografskim kretanjima“.

Panev ističe da je prema poslednjim procenama RZS-a, 1. januara 2020. godine radni kontingent brojao 4,13 miliona stanovnika ili 59,6 odsto ukupnog stanovništva zemlje.

Devet godina ranije u toj je kategoriji bilo 4,545 miliona ili 62,7 odsto ukupnog stanovništva. Smanjenje obima radno sposobnog stranovništva bilo je praćeno i smanjenjem kako najmlađih, od 20 do 24 godine, tako i najstarijih, od 60 do 65, s tim što je ono kod mladih bilo intenzivnije, a kod starijih sporije od proseka.

Takve razlike su rezultirale promenom interne starosne strukture radnog kontingenta, tj. smanjenjem udela mladih sa 9,9 na 8,9 odsto i povećanjem udela starih sa 11,3 na 11,9 odsto – naglašava Panev.

Upravo zbog naglog starenja u strukturi radno sposobnog stanovništva, brigu demografa dele i ekonomisti, ali kažu da nema ideja o tome na koji bi se način ekonomska politika mogla suprotstaviti nečemu što je rezultat objektivnog procesa uslovljenog dubinskim komponentama naše demografske strukture.

Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa univerziteta, kaže da nema prostora za neku političku ili ekonomsku intervenciju.

– Ovaj proces utiče na celokupnu privredu iako neki sektori zapošljavaju veći procenat starije radne snage pa ih ne pogađa na isti način kao segmente gde se očekuju mlađi ljudi. Ali, daleko veći problem od ovoga je odlazak mladih iz zemlje. Njih treba zadržavati ukoliko je to moguće zato što su oni izvor najkvalitetnije radne snage, što je budućnost pred njima, karijere a to je za privredu jako važno – ističe Madžar i naglašava da iako je tome teško naći lek, mladi su nam potrebni utoliko pre što je u pitanju negativna selekcija, odlaze najbolji i najobrazovaniji a to dugoročno može da utiče na ekonomiju zemlje.

Stariji od najstarijih

– Da je radno sposobno stanovništvo Srbije demografski vrlo staro potvrđuju podaci za nekoliko odabranih razvijenih evropskih zemalja – Francuske, Švedske, Nemačke i Italije. Prve dve spadaju u grupu demografski mlađih populacija od Srbije, a druge dve u grupu demografski starijih od Srbije. Međutim, u pogledu interne starosne strukture radnog kontingenta, sve četiri su imale manji udeo starih od 60 do 64 godine u ukupnom radno sposobnom stanovništvu (od 9,7 odsto u Švedskoj, do 11 procenata u Nemačkoj). Istovremeno, izuzev Italije, u svim tim zemljama, udeo mladog radno sposobnog stanovništva veći je nego u Srbiji (od 9,2 u Nemačkoj do 10,3 odsto u Švedskoj). U Srbiji je udeo mladih u radno aktivnom stanovništvu 8,9 a straijih 11,9 odsto – kaže demograf Goran Panev.