Srbija preduzela reforme cena struje i gasa, MMF odobrio treću reviziju stend baj aranžmana

Ranije je, podseća se u Pismu o namerama, za neregulisani sektor (domaćinstva i male potrošače) važila fiksna cena tokom energetske krize kako bi se štitili kupci, međutim regionalne cene pale su ispod te vrednosti.

Stoga su vlasti ukinule fiksnu cenu od maja 2024. godine kako bi se obnovila konkurencija.

Nov sistem biće uveden od novembra 2024. godine, a predviđeno je da sadrži mehanizme koji štite od prevelike kratkoročne volatilnosti cena. Cilj je uravnotežiti objektive oporavka tržišta uz zaštitu potrošača u periodu nestabilnosti na globalnom tržištu energije, navodi se u Pismu o namerama i ističe da će vlasti pažljivo pratiti efekte promena i kretanja na međunarodnom tržištu.

Međunarodni monetarni fond odobrio je danas treću reviziju stend baj aranžmana sa Srbijom u iznosu od oko 2,4 milijarde evra, koji je dogovoren 9. decembra 2022. godine.

Tim povodom, MMF je učinio dostupnim Pismo o namerama koje su srpske vlasti uputile Izvršnom odboru Fonda i koje su potpisali premijer Srbije Miloš Vučević, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Pored struje, Srbija reformiše i sistem formiranja cena prirodnog gasa kako bi osigurala finansijsku održivost operatora Srbijagas i nastavak neophodnih investicija.

Do sada je, podseća se u Pismu o namerama upućenom MMF, sprovedeno povećanja tarifa što je poboljšalo situaciju, međutim, vlasti nastavljaju sa unapređenjem.

Od maja 2024. godine ukinute su kontrolisane cene gasa za neregulisani sektor, čime je vraćena ranija metodologija koja koristi tržišne formule.

Usvojena je i odluka o restrukturiranju duga Srbijagasa kako bi se sanirao uticaj visokih troškova nabavke gasa za mađarsku podzemnu deponiju tokom krize, napominje se u Pismu o namerama i dodaje da će se analizirati adekvatnost trenutne marže od pet odsto u cenovnoj metodologiji kako bi se omogućilo finansiranje investicija.

Novi sistem bi trebalo da stupi na snagu od avgusta i uključi mehanizme zaštite potrošača od prevelikih oscilacija cena, što je u skladu sa planovima za struju.

Postojeći Sporazum Srbije sa MMF inače predviđa da će se vlasti Srbije konsultovati sa Fondom ukoliko prosečne cene gasa na tržištu pređu 250 evra/MWh u periodu od dve nedelje.

Cilj tih konsultacija bio bi da se razmotri odgovarajući politički odgovor vlasti na tu situaciju, ako bude relevantno, kako bi se pokušali suzbiti rizici po budžet od velikih skokova cena gasa.

Trenutno, prosečne cene gasa znatno su ispod ovog praga od 250 evra/MWh, tako da nema potrebe za aktiviranjem ove klauzule.

Sporazum sa Fondom predviđa i da Srbija na kraju ove godine ima deficit od maksimalnih 2,2 odsto BDP.

Javni dug bi trebalo da se smanji na oko 52,1 odsto BDa do kraja 2024. Za 2025. planiran je deficit od 2,5 odsto BDP zbog investicija iz programa „Skok u budućnost“.

Ranije često korišćene državne garancije biće, kako se podseća u Pismu u namerama, vrlo strogo kontrolisane i ograničene, osim, kako se kaže u tom dokumentu, za „kredit EPS od100 miliona“.

Revidirana fiskalna strategija za 2025. godinu sadržaće, podseća se u Pismu o namerama upućenom MMF pred sastanak Izvršnog odbora, tabelu sa podacima o planiranim projektima čija vrednost premašuje 20 miliona evra, osim onih iz oblasti odbrane.

Biće prikazani dosadašnji troškovi, plan za tekuću i naredne godine, kao i ukupna procena troškova. Ova obaveza biće ugrađena u Zakon o budžetskom sistemu.

Ministarstva će na svojim sajtovima objavljivati studije isplativosti za projekte preko 20 miliona evra, osim ako to ne sprečavaju odredbe međudržavnih i komercijalnih ugovora.

Biće unapređen sajt „Srbija 2027“ sa dodatnim informacijama o opsegu, fazama, koristima i troškovima projekata iz programa „Skok u budućnost“, tvrdi se u dokumentu i dodaje značajnu transparetnost javnih nabavki, čak i onih koje su izuzete od regularnog postupka.