Srbija prerađuje manje od četiri odsto otpada

Ako je za utehu, u većini zemalja uvećavaju se količine otpada po stanovniku, ali je najamnji rast zabeležen u Srbiji i Hrvatskoj. To su podaci iz publikacije “Statistika i računi životne sredine” koju je objavio Republički zavod za statistiku koji u saradnji sa Eurostatom, u okviru implementacije IPA 2017. već nekoliko godina prikuplja uporedive podatke iz te oblasti.

Zanimljivi su i brojevi koji se odnose na tretirani otpad, pa prosek za EU iznosi oko 4,9 tona po stanovniku pri čemu je u ukupno tretiranoj količini otpada, 49,4 odsto bilo ponovo korišćeno, a preostalih 50,6 procenta odloženo.

Među zemljama regiona, Slovenija, sa udelom ponovo korišćenog otpada od oko 93 odsto daleko je iznad evropskog proseka, kao i Mađarska, sa oko 69 odsto.

Hrvatska, sa oko 56 procenta malo je iznad proseka zemalja EU dok je daleko ispod Srbija sa oko četiri odsto, ali i Rumunija sa 3,5 odsto, i Bugarska, sa 2,9 procenata.

U Srbiji, od ukupno proizvedenih 66,6 miliona tona otpada, samo dva miliona potiču iz domaćinstava dok je količinu od 53,8 miliona tona nagomilao sektor rudarstva.

U delu publikacije “Statistika voda” navodi se da je Srbija u 2018. sa 5,6 milijardi kubika zahvaćene vode bila na drugom mestu, iza Rumunije, a ispred Bugarske, Mađarske, Slovenije i Hrvatske.

Najveće količine vode iskorišćene su za proizvodnju i snabdevanje električnom energijom, čak 76,8 odsto dok su domaćinstva upotrebila ukupno šest procenata.

Srbija, pritom, ima problem i sa tretmanom otpadnih voda, pa tako u sektoru domaćinstava prečišćava se svega 12,9 odsto ispuštenih količina.

Bolje rezultate imaju Mađarska (sa 80,4 odsto), sledi Slovenija (68,9 procenta), Bugarska (63,7 odsto), Rumunija (48,1 odsto) i Hrvatska (36,9 procenata).