Srbija pripremljena za novu krizu

* Koje su bile glavne teme razgovora koje ste imali sa srpskom delegacijom tokom zasedanja MMF-a?

– Ceo sastanak je bio pod senkom dešavanja u globalnoj ekonomiji i evrozoni, što je bilo od velikog interesa za srpsku delegaciju. Mnogo smo razgovarali o tome. S obzirom na predizbornu klimu u Srbiji, srpskoj delegaciji smo iznova ponavljali kolika je potreba da se ostane u okviru fiskalnih ciljeva. Znamo da predstoje izbori, ali očekujemo da strukturne reforme neće biti stavljene na led.

* Pomenuli ste fiskalnu disciplinu i držanje ciljeva. Međutim, sada imamo revidirane ciljeve jer su svi prethodni promašeni. Kako vi na to gledate?

– Kako mi kažemo, hajde da zadržimo crkvu u selu. Cilj deficita je revidiran nagore, to je tačno, za oko 13 milijardi za opštu državu. Iza toga je to što imamo reviziju procene rasta za ovu godinu sa tri odsto na dva odsto i prema fiskalnim pravilima, manji rast automatski znači pad prihoda zbog čega je potrebno određeno prilagođavanje fiskalnih ciljeva. To je generalno razumna ideja. Istovremeno, potrošnja će biti veća zbog veze plata, penzija i socijalnih doprinosa sa inflacijom. To nije zato što je vlada odlučila više da troši, već zato što je to u zakonu navedeno tako. Kada se sve to sabere, moralo je da bude rezova i smanjene su kapitalne investicije.

* Prilično mnogo.

– Da, nažalost, da. Mi bismo preferirali da su rezovi bili veći na drugim mestima.

* Poput subvencija?

– Da, kod subvencija, a tu je i dugo odlagano pitanje smanjenja broja zaposlenih u vladinom sektoru, o čemu raspravljamo već tri godine. Ali, postoje političke realnosti tu i rezovi su pali delom na kapitalne investicije, delom na robe i usluge.

* Kada ste odlazili iz Srbije, rečeno je da će investicije biti smanjene za 5,9 milijardi, a kada je objavljen rebalans ispostavilo se da je rez čak 8,8 milijardi, kada se uračuna NIP. Da li je to dogovoreno sa vama?

– To funkcioniše tako što se mi dogovorimo o ciljevima za fiskalni deficit i tako što dogovorimo ukupni okvir za budžetsku potrošnju. Ali, kako će politički proces onda odrediti tačnu kompoziciju te potrošnje, mi time ne možemo da mikroupravljamo. To je ishod političkog procesa.

* Da li ste bili iznenađeni ili razočarani kada ste videli brojku?

– Mi bismo svakako preferirali manje rezove na kapitalnim investicijama i stavili veća ograničenja na drugim mestima za koja smatramo da su manje produktivna. Ali, treba imati u vidu da je ukupna potrošnja za kapitalne investicije jedno pitanje, ali da je takođe važno da proces budžetiranja kapitalne potrošnje prvo mora da bude reformisan. Treba da se usvoje višegodišnji planovi budžeta za investicije. Trenutno je to vrlo kratkoročno orijentisano. Pravila o nabavkama za kapitalne investicije koje se finansiraju domaćim sredstvima su vrlo nezgrapna. Potrebno je da se u Ministarstvu finansija unapredi sposobnost procene investicionih projekata, jer generalno niko nema dokumentaciju niti pojma o tome šta se dešava sa kapitalnom potrošnjom na raznim nivoima vlasti.

* Šta su vam rekli kada ste im to predočili?

– To je deo dogovora koji smo postigli. U pismu o namerama jedan paragraf se bavi samo kapitalnim budžetiranjem. Dogovoreno je da se to sve uradi u narednih šest, sedam meseci.

* Koje ste još strukturne reforme uvrstili?

– Na fiskalnoj strani tu je pitanje upravljanja dugom. Sada kada su se pojavili trezorski zapisi, koji su doneli kratkoročni dug, potrebnija je daleko aktivnija i pripremljenija agencija za upravljanje dugom. Po pitanju Poreske uprave naročito je bitno pitanje naplate socijalnih doprinosa. Pravi se napredak ka primeni okvira sličnog onom koji se dokazao efektivnim u Makedoniji. Postoji i dogovor da se ojačaju pravila u zakonu o budžetskom sistemu o upućivanju novih zakona u parlament. To je u vezi s zakonom o decentralizaciji, koji je prošao kroz parlament brzopotezno i ostavio većinski nepokrivenu fiskalnu rupu od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

* Šta ste se dogovorili da uradite povodom tog pitanja?

– U zakonu o budžetskom sistemu već postoji implicitno dato pravilo koje kaže da ako u parlament donosite novi zakon koji zahteva dodatnu potrošnju, morate da kažete kako ćete zatvoriti fiskalnu rupu. Međutim, kako je to sada dizajnirano, pravilo se primenjuje samo na zakone koje predloži vlada, a ne i na one koje predloži neka partija. Ujedinjeni regioni Srbije su predložili zakon o decentralizaciji, čime nisu bili pod dejstvom tog pravila. Sada postoji namera da se te rupe zatvore, da se znatno oteža podnošenje fiskalno neodgovornih zakona. Okidač za to je bio zakon o decentralizaciji.

Po pitanju strukturnih reformi, tu su zakon o restituciji i konverzija građevinskog zemljišta u privatnu svojinu, gde je bilo problema oko određivanja naknade.

Tu su, kako možete da pretpostavite, i javna preduzeća.

* Decenijsko pitanje.

– Decenijsko. Jedan deo se odnosi na društvena preduzeća koja su se vratila u vlasništvo Agencije za privatizaciju. Jedna radna grupa će pokušati da nađe rešenje za njih – mislim da se radi o 60 glavnih preduzeća koja sad dobijaju subvencije samo da bi opstala na površini.

* Da li će ostati na subvencijama ili ne?

– Ideja je da se ona skinu sa subvencija. Neka od njih samo daju plate, ali ništa više ne rade. Neka zapravo i imaju biznis plan i možda bi mogla da se ponovo i privatizuju, tako da stvarno nema generalnog rešenja. Tu je i pitanje velikih državnih preduzeća, za koja ćemo ponovo imati ograničenje ukupnog iznosa za plate, ali i mere koje će ih učiniti transparentnijima, po pitanju objavljivanja finansijskih planova i davanja veće kontrole Ministarstvu finansija. Možda je dobra ideja da se posle izbora u ovim preduzećima uvede potpuna i kredibilna spoljna revizija. Naravno ideja ostaje da ova preduzeća većinski treba da budu privatizovana. I posle deset godina, to je i dalje deo programa.

* Koliko mislite da ćemo još imati šokova zbog događaja u Grčkoj i celoj evrozoni i manjka spoljne tražnje?

– To je veliko pitanje, koje zavisi od razvoja događaja u evrozoni. Evrozona je veoma važna za Srbiju, naročito Nemačka, Italija i Austrija. Videćemo. Mislim da smo već postavili realističnu stopu rasta za 2011. godinu. Za narednu godinu predviđamo tri odsto, ali moramo da vidimo kako će se u narednih nekoliko meseci razvijati spoljna trgovina.

* Mislite li da su rizici veliki?

– Mi smatramo da rizik nadole za rast od tri odsto jeste veliki, ali da sve zavisi od toga šta će se dogoditi u evrozoni. Sada su svi u ovom regionu u istom položaju u tom smislu.

* Postoji to pitanje koliko smo pripremljeni za novu krizu?

– Ako bude svežeg talasa negativnih prelivanja, to će naravno biti bolno. Preduzeća su već rastegnuta i nezaposlenost je velika. Ali istovremeno bih tvrdio da je Srbija prilično dobro pripremljena ovog puta. Spoljni deficit je daleko manji nego što je bio 2008. godine. Deficit je bio preko 20 odsto BDP-a. Kurs se prilagodio od 2008, pa je sada daleko konkurentniji. Sada imate devizne rezerve koje su i dalje visoke, imate bankarski sistem koji je i dalje dobro kapitalizovan i visoko likvidan, tako da tu ne morate da budete ekstremno zabrinuti i konačno sa izdavanjem milijardu dolara obveznica, postoji fiskalna gotovinska rezerva koja može da drži finansije na mestu. Plus, tu je i stend baj aranžman, koji jeste iz predostrožnosti, ali koji može da se iskoristi ako stvari krenu nagore. Tako da postoji mnogo bafera.

Srpska javnost zna da političari spinuju stvari

* Vidite li jasnu strategiju i viziju kod srpskih vlasti?

– Pa, ovaj aranžman je očigledno strategija s ekonomske strane. Iz mog trogodišnjeg iskustva, želeo bih da vidim dve stvari s političke strane. Jedno je da se bude transparentniji u vezi s problemima. Mislim da srpska javnost razume i previše dobro da nekad političari previše pokušavaju da spinuju stvari. Na primer, kada se radi o pitanjima poput penzione reforme, mislim da treba otvoreno da kažu da Srbija ima osnovni izbor ili da podigne starosnu granicu ili da smanji davanja. To je sve što može da se uradi. Politika je delom jeste vezana za spinovanje, ali u Srbiji spinovanje staje na put transparentnosti.

Druga stvar je da mora da bude većeg socijalnog kompromisa po pitanju strukturnih reformi i da se na njih gleda kao na pakete. Moj utisak je da uvek postoji apsolutno odbijanje da se čak i razmotre izolovane ideje koje se, same po sebi, smatraju široko prihvaćenim. Uzmimo za primer zakon o radu. Dva pitanja koja su se razmatrala su otpremnine – tu postoji veoma nelogična odredba da vaša otpremnina nije bazirana samo na vašem radu u tom preduzeću već na čitavoj radnoj istoriji. Ako ste stari radnik imate problem, jer ko će da vas zaposli. Drugo je pitanje – ugovor o zaposlenju na određeno vreme. Rok je trenutno veoma kratak, zašto ga ne produžiti? Svi kažu da su trenutna pravila nelogična, ali ih je veoma teško promeniti zato što nema pokušaja da se ona učine delom sveukupnog paketa kompromisa, koji bi bio u interesu države kao celine.

Politika mora da se odmakne od izolovanih ili-ili rešenja. Ne vidim zašto socijalni partneri ne mogu da se sakupe i da kažu, vidite, naši problemi su nezaposlenost i stvaranje ekonomije više usmerene ka izvozu. Hajde da se složimo oko paketa sa mnogo socijalnih kompromisa, koji rešava te probleme. Svi nam kažu, „da, to treba da bude promenjeno“, ali onda manevrišu na političkom nivou i na kraju sve bude blokirano. Bojim se da će se to ponovo dogoditi sa ovim odredbama u zakonu o radu, za koje svi smatraju da su nelogične.